Tržište rada: Pad zaposlenih u 2025. je najava da će posla biti još manje

Tržište rada u Srbiji donelo je smanjenje ukupnog broja registrovanih zaposlenih od 0,2 odsto na godišnjem nivou u 2025. Ukupna registrovana zaposlenost iznosila je nešto više od 2,36 miliona osoba.

Najveći negativni doprinos dolazi iz prerađivačke industrije, gde je broj registrovanih zaposlenih smanjen za više od 11.000. Pad je koncentrisan u radno-intenzivnim i konkurentski osetlјivim granama, poput proizvodnje odevnih predmeta i električne opreme, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Istovremeno, u pojedinim uslužnim delatnostima beleži se rast zaposlenosti. Administrativne i pomoćne usluge dodale su 11.000 randika, informisanje i komunikacije 3.500 i smeštaj i ishrana 2.000.

Ovaj obrazac ukazuje na nastavak pomeranja težišta ka uslugama, uz veću fleksibilnost radnih aranžmana – raste broj zaposlenih kod preduzetnika i samostalnih delatnosti za 6.000, dok opada broj zaposlenih u pravnim licima za 6.900 i registrovanih individualnih polјoprivrednika za 3.800.

Teritorijalna dimenzija postaje sve izraženija. Rast u 2024. i relativna stabilnost u 2025. koncentrisani su pre svega u Beogradskom regionu, dok Južna i Istočna Srbija beleže kontinuirani pad zaposlenosti. 

Broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za nešto više od 3.000 ljudi, uglavnom u javnim državnim i lokalnim preduzećima, dok su zdravstvo, obrazovanje i socijalne delatnosti ostale stabilne, navodi se u tekstu autorke Vesne Pantelić. 

Zarade rastu, ali sporije

Istovremeno, kretanje realnih zarada pokazuje da se prilagođavanje u 2025. nije odvijalo kroz pad dohotka, već pre kroz strukturu i učešće.

Dinamika realnih zarada u 2025. godini ukazuje na nastavak pozitivnog trenda iz prethodne godine, ali uz jasno usporavanje tempa rasta. Prema zvaničnim podacima, realne neto zarade su u 2024. godini porasle za 9,1 odsto međugodišnje, dok je u 2025. godini rast nastavlјen umerenijom dinamikom od 7,4 odsto.

Iako je tempo nešto oslablјen, realni rast zarada ostaje relativno snažan uprkos stagnaciji ukupne zaposlenosti.

Posmatrano po delatnostima, u 2025. godini najizraženiji realni rast beleži obrazovanje za 10,2 odsto, prerađivačka industrija i snabdevanje vodom za po 9,6 procenata, kao i umetnost i rekreacija za 9,9 odsto i usluge smeštaja i ishrane za 9,4 odsto. Saobraćaj i trgovina takođe beleže rast iznad sedam procenata, dok je u informisanju i komunikacijama dinamika znatno umerenija i iznosi 1,9 odsto, što ukazuje na fazu normalizacije u tehnološki  intenzivnim delatnostima.

Kombinacija rasta realnih zarada i smanjenja zaposlenosti može se tumačiti dvojako. S jedne strane, ona može odražavati selektivno zadržavanje produktivnijih radnih mesta i promenu strukture zaposlenosti. S druge strane, u uslovima demografskog sužavanja ponude rada i prijavlјenih poteškoća u zapošlјavanju,  ona upućuje i na rastući pritisak nedostatka radne snage u pojedinim segmentima tržišta.

Upravo spoj ova dva mehanizma daje specifičan karakter tekućoj fazi prilagođavanja. Da bi se ovaj mehanizam pravilno pročitao, potrebno je uvesti demografski okvir kao faktor koji sve više definiše „granice“ tržišta rada.

Radni kontingent se smanjuje

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupan broj stanovnika pao je ispod 6,6 miliona, uz negativan prirodni priraštaj od 50 do 60 hilјada godišnje. Udeo osoba starijih od 65 godina premašuje 22 odsto, dok je udeo mladih do 15 godina oko 14 procenata.

To znači da se radni kontingent sužava nezavisno od ekonomskog ciklusa. Istovremeno, starenje stanovništva ne utiče samo na ponudu rada već postepeno menja i strukturu tražnje, povećavajući značaj  zdravstvenih i socijalnih usluga. Stoga demografija deluje dvostruko – kao ograničenje ponude i kao faktor sektorskog pomeranja. 

Ako se pogldaju podaci Ankete o radnoj snazi, pad zaposlenosti ne reflektuje se u potpunosti na rast nezaposlenosti jer deo radnika prelazi u segment neaktivnosti.

Sužava se prostor za rast zaposlenosti

Treba imati u vidu i sve umerenije i opreznije planove zapošlјavanja koje iskazuju poslodavci. Nalazi Ankete poslodavaca za 2025. godinu dodatno potvrđuju da se tržište rada u Srbiji pomera iz faze ekspanzije u fazu umerenog i selektivnog rasta. Iako poslodavci i dalјe projektuju pozitivnu neto dinamiku zapošlјavanja u periodu 2025–2027, intenzitet tog rasta je umeren i pokazuje silazni trend.

Procenjena neto stopa kreiranja poslova iznosi 2,2 odsto u 2025. godini, da bi se u 2026. smanjila na 2,1 odsto a u 2027. na 1,4 odsto, što ukazuje na postepeno suženje prostora za rast zaposlenosti. Kako autori publikacije ističu, ovakva dinamika može odražavati postepeno zasićenje tržišta rada, sporiji rast proizvodnje, ali i pojačane makroekonomske neizvesnosti u Srbiji i širem regionalnom okruženju. 

Istovremeno raste relativni značaj zapošlјavanja radi zamene postojećih radnika, dok se broj novih radnih mesta nastalih usled proširenja obima posla smanjuje. Drugim rečima, tržište rada sve manje funkcioniše kao mehanizam neto kreiranja radnih mesta, a sve više kao sistem rotacije unutar postojećeg kontingenta zaposlenih.

U takvim uslovima, dinamika tržišta rada sve više zavisi od produktivnosti i tehnološke transformacije postojećih radnih mesta, a sve manje od njihovog brojčanog širenja.

Polovina firmi bez zapošljavanja

Posebno je indikativan podatak da tokom 2024. godine skoro polovina poslovnih subjekata nije imala nijedno novo zapošlјavanje, dok je značajan deo onih koji jesu zapošlјavali prijavio ozbilјne poteškoće u pronalaženju radnika.

Nedostatak radne snage u zanatskim, operativnim i tehničkim zanimanjima, uz istovremeno usporavanje ukupne tražnje za radom, ukazuje na paradoks savremenog tržišta rada: radnici nedostaju, ali nova radna mesta nastaju sve sporije.

Ukupno posmatrano, tržište rada u Srbiji jasno napušta fazu ekspanzije i ulazi u period umerenog, strukturno uslovlјenog prilagođavanja. Stagnacija zaposlenosti, rast neaktivnosti, selektivan rast zarada i sve oprezniji planovi poslodavaca ukazuju da prostor za širenje broja radnih mesta postaje ograničen, dok u prvi plan izbijaju pitanja produktivnosti, strukture zaposlenosti i demografskih ograničenja.

Klјučni izazov narednog perioda stoga nije dinamika rasta po svaku cenu, već sposobnost ekonomije da u uslovima sužene ponude rada i spolјnih neizvesnosti obezbedi održiv i kvalitativno viši model rasta, navodi se u publikaciji MAT.