Tužilaštvo se uključilo u postupak protiv četiri trgovinska lanca

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet u slučaju četiri domaća trgovinska lanca koji su pod istragom Komisije za zaštitu konkurencije zbog sumnje da su sklopili restriktivni sporazum, potvrđeno je za RTS.

Sagovornici Biznis.rs iz potrošačkih organizacija nadaju se da će uključivanje tužilaštva dati dodatnu težinu ionako ozbiljnom postupku, ali i brinu da se ne radi samo o još jednom „marketinškom potezu“ za pridobijanje javnosti.

Tužilaštvo je, kako je objavio RTS, podnelo Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena i sprečavanja konkurencije.

U pitanju su privredna društva Delhaize, Mercator-S, Univerexport i DIS, potvrđeno je javnom servisu i jasno je da se radi o istim kompanijama obuhvaćenim postupkom Komisije za zaštitu konkurencije.

„Iskreno se nadam da je ovo znak da je država počela ne samo marketinški da radi na ‘boljim cenama’, nego da su rešili da urade nešto što će zaista poboljšati konkurenciju na našem tržištu“, kaže za Biznis.rs Nenad Bumbić, autor TV emisije Potrošački savetnik i direktor udruženja „Zaštita potrošača“ iz Beograda.

On smatra da je nedostatak konkurencije najveći problem na domaćem tržištu, i da je posledica toga da će prisutni igrači uvek naći način da se „dogovore“.

„Dokle god se ne povećava broj trgovinskih lanaca ili, primera radi, prodavaca tehničke robe, neće biti pravog takmičenja na tržištu, pa ćemo se i dalje pitati zašto je jeftinije u Nemačkoj ili Mađarskoj“, kaže naš sagovornik.

Bumbić ocenjuje da je od uticaja i visina kazne koja je zaprećena za ovakva dela.

„Mislim da su kazne za narušavanje konkurencije ‘stimulativne’ u smislu da ohrabruju kažnjene da nastave da rade isto, pošto im se više isplati da krše zakon nego da ga poštuju“, ocenio je Nenad Bumbić u razgovoru za Biznis.rs.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva kaže da mu po prvi put deluje da je država uzela ozbiljno da se bavi prilikama u maloprodaji.

„Komisija za zaštitu konkurencije uradila je prilično ozbiljnu analizu i pokrenula postupak zbog sumnje da su trgovinski lanci dogovarali cene, ali bih rekao da ih to nije dovoljno zabrinulo. Efektiva je objavila i na društvenim mrežama da su, samo nekoliko dana od akcije Komisije, cene nekih proizvoda – uključujući i dugotrajno mleko od litar istog proizvođača – bile identične u njihovim prodavnicama“, rekao je Gavrilović za Biznis.rs.

U našoj zemlji, kako je zaključio, sve može i ne mora da bude, ali mu za sada deluje kao ozbiljna najava da bi nešto moglo da se desi – iako smatra da će biti teško dokazati dogovor među trgovcima.

Kada je reč o kaznama zaprećenim za sklapanje nedozvoljenih restriktivnih sporazuma, Komisija za zaštitu konkurencije može da odredi naplatu do 10 odsto godišnjeg prihoda kažnjene kompanije.

Podsetimo da je Komisija u obrazloženju odluke o pokretanju postupka protiv četiri trgovinska lanca izračunala da je bruto marža u periodu od 2016. do 2023. godine porasla sa 35 na 87,4 milijarde dinara. Bruto marža je, inače, razlika između prihoda od prodaje robe (neto prihodi) i nabavne vrednosti prodate robe.

Kada je reč o krivičnom delu Zaključenje restriktivnog sporazuma, u našem zakoniku stoji da „ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom“.