U izgradnji beogradskog metroa zastoj, Kinezi i Francuzi nemaju potrebne licence

Preduzeće Beogradski metro i voz nije dobilo dozvolu da izvodi radove na izgradnji jednog od objekata depoa na Makišu, konkretno portirnice, koja je predviđena za rad kontrolora ulaska i izlaska iz kompleksa, objavio je danas Forbes Srbija.

Prema podacima u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure (CEOP), Ministarstvo građevine je nedavno odbacilo zahtev, koji su 18. marta zajedno podneli Beogradski metro i voz, kao investitor i Ministarstvo građevinarstva, kao finansijer projekta.

Zahtev za izdavanje dozvole, kako se navodi, odnosio se na „faznu izgradnju objekta beogradski metro, linija 1, faza 1 – depo Makiš sa pratećom infrastrukturom“, tražena je dozvola za fazu kontrolne tačke (portirnice) – objekat broj 6, na katastarskoj parceli 613/1, prenela je agencija Beta.

Zahtev je odbačen, jer nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno, utvrđeni su nedostaci u dokumentaciji.

„Između ostalog, 6. maja su izmenjeni lokacijiski uslovi koji se odnose na depo na Makišu, pa je potrebno dostaviti usaglašeni izveštaj Republičke Revizione komisije i izjave odgovornih projektanata“, piše Forbes.

Takođe, nedostatak je i to što studija o proceni uticaja nije sastavni deo glavne sveske.

U rešenju, kojim je odbačen zahtev za dozvolu za gradnju portirnice, navodi se i da preduzeće Power construction corporation of China, limited, ogranak Beograd (PCCC) ne poseduje odgovarajuće projektantske licence za projektovanje železničke infrastrukture sa priključcima i metro.

PCCC je angažovana za građevinske radove na izgradnji beogradskog metroa i depoa na Makišu, ugovorom koji je sklopljen sa državom Srbijom.

Ni preduzeće koje je izradilo tehničku kontrolu Ogranak Systra Beograd (ogranak francuske kompanije Systra), ne poseduje licence za projektovanje železničke infrastrukture sa priključcima i metro.

Lokacijski uslovi za depo Makiš, sa pratećom infrastrukturom, izdati su na leto 2021, ali su do sada dva puta menjani, prvi put 2023. godine, a drugi put 6, maja ove godine.

Lokacijskim uslovima od 6. maja obuhvaćeno je 119 parcela u Železniku i 10 na Čukarici, delom je obuhvaćeno još 35 parcela, koje se isto nalaze na Čukarici.

Na tim parcelama planiran je depo Metro i infrastrukturni koridor za vođenje trase kolektora kanalizacije.

U CEOP-u je 10. maja objavljeno i da je firma PCCC podnela zahtev za lokacijske uslove koji se odnose na 103 parcele na Železniku i 39 parcela na Čukarici. Većina ovih parcela već je obuhvaćena lokacijskim uslovima koje je 6. maja dobio Beogradski metro i voz.

Međutim, kako se dodaje, postupak po zahtevu PCCC je i dalje u toku, ali je nepoznato za šta su tražili lokacijske uslove.

Francuska kompanija Alstom radiće elektromašinske podsisteme i isporuku vagonskih kompozicija. Ugovorni sporazum za projektovanje i izgradnju depoa Makiš, sa kompanijom PCCC potpisan je u septembru 2023, a vredan je 200 miliona evra.

Srbija je, kako se podseća, prošle godine ugovorila kredit od 178,4 miliona evra, kod Deutsche Bank, filijale Hong Kong, iz kog treba da se finansiraju radovi na depou.

Idejno rešenje za faznu izgradnju objekata na depou Makiš, sa pratećom infrastrukturom, izradila je francuska firma Egis Rail.

Ukupna površina depoa je 40 hektara, a predviđa se gradnja više objekata, odnosno gradiće se Upravna zgrada i operativni centar ( 8.995 kvadrata), inspekcijska sala, hala remont radionice i glavnog skladišta, hala za gariranje i čišćenje voznih sredstava, kao i hala za održavanje infrastrukture.

Ostali objekti obuhvataju kontrolu ulaza i izlaza (portirnice), trafo i vatrogasne stanice, pešačke nadvožnjake…

Beogradski metro i voz je u feburaru dobio dozvolu da izvodi radove na postavljanju dva podzemna kablovska voda koji će služiti za napajanje gradilišta Beogradskog metroa, odnosno prvu fazu linije 1, prenosi Forbes.

Ta dozvola se odnosi na dva voda 35kV koji će se graditi od trafostanice „Beograd 6“ preko osam katastraskih parcela opštine Stari grad i 17 parcela na Paliluli.

Kako je navedeno, rebalansom budžeta za 2024. godinu bilo je predviđeno izdvajanje za metro od 31,1 milijardu dinara u 2025. godini i 110 milijardi u 2026. Umesto toga, Fiskalna strategija planira samo liniju 1, i to fazu 1 i 2, a izdvajanja za njih su po 6,5 milijardi dinara u naredne dve godine.