U otežanim ekonomskim uslovima neće biti ni socijalne jednakosti

Na domaćoj ekonomskoj sceni malo je osoba sa renomeom, znanjem i stavom kakve ima Lela Saković. U svojoj dugogodišnjoj karijeri bila je ekonomska novinarka i urednica u nekoliko značajnih redakcija, a danas je urednica sopstvenog portala “Sve o osiguranju”, poslovni konsultant za izradu dugoročne komunikacione strategije, osmišljavanje i realizaciju PR aktivnosti, angažovana kao ekspert za komunikaciju na više međunarodnih projekata za unapređenje ljudskih prava.

Takođe je i osnivač NVO “Naše Pravo“.

Zamolili smo Lelu Saković da ukratko izdvoji najbitnije momente i ličnosti iz prethodnih 12 meseci i pretpostavi u kakvom smeru bi mogla da se kreće 2023. godina, od koje svi toliko očekujemo da bude makar malo bolja.

Događaj godine 

– Ratni sukobi u Ukrajini. Osim što usporavaju rast privrede na globalnom nivou, najveće posledice će osetiti najsiromašniji, jer se procenjuje da se ozbiljna kriza hrane tek očekuje: zbog rasta cena gasa raste i cena đubriva, a zbog rasta cena goriva dodatno je otežan i transport robe, pa i žitarica. Zatim, procenjuje se da imaju i ozbiljan ekološki uticaj. Usled ratnih operacija dolazi do povećanja emisije štetnih gasova, radi lakšeg korišćenja dronova pale se šume, a da bi se smanjila moć napadnute zemlje pale se i polja sa žitom, što osim zagađenja dovodi i do promena u biodiverzitetu. Svetski mediji pišu i o tome da su zbog ratnih operacija prekinuta i neka ozbiljna naučna istraživanja o mogućnostima očuvanja planete. 

Sa aspekta štete, procenjuje se da će ovaj rizik koštati svetske osiguravače na milijarde dolara, što zbog materijalnih šteta, što zbog osiguranja potraživanja i osiguranja kredita.

Ličnost godine

– Svetlana Ceca Bojković. Zbog svesti o značaju ekologije, zbog energije da učestvuje u ekološkim protestima, zbog “petlje” da istupi, da kaže, da pokrene, zbog energije kakva se kod mladih retko sreće, i što uliva nadu da građanski aktivizam neće usahnuti kao kuvana žaba u vremenu koje podseća na vodu koja preti da proključa.

Najbolji poslovni potez godine

– Glasala bih za potez koji će usloviti niz dobrih poslovnih poteza – za početak u EU, a nadam se da će se “preliti” i na nas, s obzirom na to da brojne evropske kompanije i ovde posluju po istim korporativnim pravilima. Reč je o EU dogovoru o poslovnim kvotama iz juna ove godine, gde se 27 članica EU usaglasilo oko nacrta zakona o povećanju zastupljenosti žena u korporativnim odborima. U saopštenju Evropskog parlamenta kaže se da će najmanje 33 odsto svih direktorskih mesta morati da zauzima pol koji je manje zastupljen, i to će važiti za sve kompanije koje imaju više od 250 zaposlenih i koje će ove kvote morati da ispune do 2026. godine.

Kompanije koje se kotiraju na berzama moraće da dostavljaju svake godine izveštaje svojim nacionalnim vlastima, a one koje to ne učine mogu se suočiti sa ozbiljnim novčanim kaznama.

Poslovni promašaj godine

– Rio Tinto. Zbog svega. I izgleda ne samo u 2022. godini, nažalost.

Očekivanja u 2023. godini

– Ne verujem da će 2023. biti specijalno bolja nego prethodna godina, čak mi se čini da se u njoj neće napraviti pozitivni koraci u pravcu ostvarivanja Ciljeva održivog razvoja, ni globalno ni lokalno. Da podsetim, Ujedinjene nacije su još 2016. kroz Agendu 2030 ustanovile 17 Ciljeva održivog razvoja (SDGs) koji podrazumevaju korake ka ekonomskom razvoju, socijalnoj pravdi i očuvanju planete. Jasno je da u narednim godinama ekonomija neće cvetati, a samim tim i socijalne jednakosti teško da mogu da napreduju – u uslovima opšte besparice svi se okreću sebi i na druge zaboravljaju više nego ranije, uključujući i one bogatije. 

Ono čime se svetski ekonomisti manje bave, ali od čega klimatolozi ozbiljno strepe, jeste uticaj aktuelnih dešavanja na ekologiju. Dok s jedne strane može da zvuči utešno nada da će zbog manjeg transporta biti smanjena emisija ugljendioksida i da će zbog manje kupovne moći pasti potražnja, pa time i proizvodnja, što će malo „pročistiti vazduh“, s druge strane postoji opasnost da se zemlje vrate na fosilna goriva i da se zaustavi razvoj obnovljivih izvora energije.

Mislim da bi svi trebalo da budemo svesni da ni ekonomski rast ni socijalna pravda nemaju nikakvog smisla ako planeta jednog dana pomisli “dosta mi vas je svih“, i odluči da nas smaže u dva zalogaja.