U planu gradnja najveće vetroelektrane u Srbiji snage 923 MW

Na teritoriji opština Alibunar i Kovačica u planu je gradnja vetroelektrane Samoš, najvećeg projekta ove vrste u Srbiji. Biće kapaciteta 142 vetroturbine, sa očekivanom ukupnom snagom 923 MW, a tim povodom na javnom uvidu je nacrt prostornog plana i izveštaj o uticaju na životnu sredinu.

Samoš predstavlja objekat veoma velikog obima. Prostorni plan obuhvata površinu od oko 17.312,3 ha, a tu pripadaju katastarske opštine Kovačica, Padina, Samoš, Uzdin, Dobrica, Ilandža, Novi Kozjak i Seleuš. Gradiće se u dve faze – Samoš 1 od 423 МW i Samoš 2 od 500 МW.

Prostornim planom daju se uslovi za izgradnju vetrogeneratora i trajnih sadržaja u funkciji vetrogeneratora, kao i potrebne saobraćajne mreže i drugih infrastrukturnih mreža u funkciji izgradnje i eksploatacije vetroelektrane.

S obzirom na to da se gradi na obradivom poljoprivrednom zemljištu, u nacrtu se navodi da će nakon privođenja područja planiranoj nameni u najvećoj meri zadržati i dalje svoju osnovnu funkciju ratarske proizvodnje, osim delova koji neposredno služe u svrhu podizanja vetroturbina. Na račun obradivog poljoprivrednog zemljišta planirano je proširenje nekategorisanih (atarskih puteva) koji dobijaju novu namenu – pristupni putevi i novu regulaciju.

U dokumentaciji se navodi da je pre izdavanja građevinske dozvole, u fazi planiranja i projektovanja, neophodno izraditi sveobuhvatnu studiju kumulativnih uticaja na životnu sredinu, s obzirom na to da će se na području do 30 km u prečniku naći više od 210 turbina. Uporedo sa izradom prostornog plana za Samoš, pristupilo se i izradi izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu.

Zaključak je da implementacija planskih rešenja predstavlja trajnu posledicu u smislu uzurpiranja zemljišta kao teško obnovljivog prirodnog resursa, uz gubitak njegove primarne funkcije izgradnjom fizičkih struktura, odnosno izvođenjem radova tokom izgradnje i funkcionisanja planiranih sadržaja.

“Nužna je obavezna primena mera zaštite životne sredine, definisanih Prostornim planom, ovim Izveštajem, kao i zakonskom regulativom i tehničkim normativima koji se odnose kako na izgradnju i opremanje prostora infrastrukturom, tako i na obaveze o nadležnosti sprovođenja kontrole i nadzora nad primenom mera i monitoringa životne sredine“, ističe se.

“Razvoj energetike kroz izgradnju vetroelektrane, koja će doprineti stabilnosti energetskog sistema Republike Srbije, trebalo bi da doprinese i bržem razvoju postojećih privrednih grana i delatnosti i da omogući razvoj novih proizvodnih i uslužnih delatnosti. Značajna investiciona sredstva za potrebe izgradnje vetroelektrane će poslužiti kao akcelerator ekonomskog progresa ne samo opština Alibunar i Kovačica, već i čitavog regiona“, navedeno je u nacrtu.

Kako se dodaje, izgradnja vetroelektrane „Samoš“ opravdana je iz ekonomskog, društvenog i ekološkog aspekta.

„Ekonomski gledano, izgradnja vetroelektrane će podstaći investicije, stvoriti nova radna mesta i smanjiti troškove energije. Posmatrano sa društvenog aspekta, vetroelektrana će poboljšati lokalne ekonomije opština Alibunar i Kovačica, stvoriti nove mogućnosti za zapošljavanje i povećati svest o važnosti obnovljivih izvora energije. Ekološki aspekt ukazuje na to da će vetroelektrana predstavljati značajan korak ka smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu, čime će doprineti održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena“.

Nosilac izrade prostornog plana je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, obrađivač je Zavod za urbanizam Vojvodine, a za projektno-tehničku dokumentaciju bio je zadužen AAEC Energy Consulting iz Novog Sada. Javni uvid traje do 20. avgusta na sajtu Pokrajinskog sekretarijata, a javna prezentacija održaće se u Alibunaru 6. avgusta.

Najveći potencijal energije vetra u Banatu

Na osnovu trenutno raspoloživih podloga i podataka o potencijalu energije vetra sprovedene su analize na osnovu kojih se zaključuje se da je minimalni tehnički raspoloživi potencijal za izgradnju vetroelektrana u Srbiji oko 10,75 GW, koje bi zbirno mogle proizvoditi oko 30 TWh električne energije godišnje.

Najveći potencijal energije vetra imaju lokacije u regionima Banata (oko 10,7 TWh električne energije godišnje) i Bačke (oko 6,5 TWh električne energije godišnje), ali su značajni potencijali i u istočnom delu Srbije (oko 2 TWh električne energije godišnje), navodi se u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijom do 2050. godine.

U periodu do 2030. godine očekuje se ekspanzija izgradnje elektrana koje kao primarnu energiju koriste vetar i sunce, pa se očekuje da u 2030. godini ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW, što predstavlja značajan porast učešća intermitentnih (neprestano dostupnih) obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije.

“Predviđena instalisana snaga u vetroelektranama iznosi oko 1,77 GW (sa godišnjom proizvodnjom 4,60 TWh), dok je predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama 1,73 GW (sa godišnjom proizvodnjom od 2,27 TWh). To znači da sa ovako predviđenim instalisanim kapacitetima očekivana godišnja proizvodnja iznosi 6,87 TWh“, dodaje se.

Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, a očekivana je ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,72 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,46 TWh).

“Očekivani priraštaj u snazi vetroelektrana i solarnih elektrana će učiniti da proizvodnja iz ovih izvora čini 17,1 odsto planirane ukupne proizvodnje u 2030. godini. Kako bi se održala stabilnost elektroenergetskog sistema, neophodno je uporedo sa povećanjem udela OIE u elektroenergetskom sistemu povećavati i kapacitete balansne rezerve“, stoji u strategiji razvoja, čiji je izvod objavljen u sklopu nacrta koji je na javnom uvidu.