U pripremi novi zakon o Agenciji za osiguranje depozita – za početak, „smanjen“ Upravni odbor

Počela je javna rasprava o novom Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita (AOD), za koji predlagač – Ministarstvo finansija – kaže da je neophodan „s obzirom na razvijajući finansijski pejzaž i potrebu za poboljšanim regulatornim okvirima, usklađenim i sa direktivama EU i preporukama Svetske banke“.

Novi zakon, kako je obrazloženo, ima za cilj da unapredi funkcije Agencije, poboljša njenu operativnu efikasnost i osigura zaštitu deponenata i investitora – a u samom tekstu Nacrta vidljive su izmene kada je reč o sastavu Upravnog odbora, preciziranju izvora sredstava za finansiranje njenog rada kao i detaljnijem uređivanju postupanja AOD kada dođe do unovčavanja imovine u postupcima stečajeva i likvidacija banaka i drugih institucija iz njene nadležnosti.

Agencija bi, prema dostupnom Nacrtu zakona, nastavila da obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita u Republici Srbiji, upravljala imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka, obavljala funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima finansijskog lizinga i organizovala bi i upravljala, kao i do sada, tzv. Fondom za zaštitu investitora.

Prema ovom nacrtu, AOD uz saglasnost Vlade obavljala bi još i poslove naplate potraživanja u ime i za račun Republike Srbije i autonomne pokrajine, a u vezi sa postupcima likvidacije ili stečaja banaka, društava za osiguranje i davaoca finansijskog lizinga.

Upravni odbor sa petoro „spada“ na tri člana, novi uslovi za direktora

Aktuelni zakon propisuje da Upravni odbor AOD ima pet članova, od kojih su tri nezavisna i imenuju se na predlog ministarstva finansija, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Nacrt novog Zakona o AOD, međutim, predviđa da Upravni odbor ima tri člana, od kojih je jedan predsednik, bez pominjanja „nezavisnosti“.

„Sve članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, i to dva na predlog ministra nadležnog za finansije i jednog na predlog Narodne banke Srbije. Predsednik Upravnog odbora bira se iz redova imenovanih članova Upravnog odbora, na predlog ministra nadležnog za finansije“, precizira se u nacrtu.

U nacrtu nema ni kvalifikacionog uslova za imenovanje u UO AOD koji je trenutno na snazi, a koji kaže da može biti imenovano lice „koje ima visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena i najmanje osam godina radnog iskustva u oblastima finansija, bankarstva, osiguranja ili privrednog i finansijskog prava“: nacrt, naime, ne predviđa osam godina radnog iskustva u toj oblasti.

Mandat članova UO bi, ako ovakvo rešenje bude usvojeno, trajao pet godina uz mogućnost ponovnog imenovanja na tu funkciju još dva puta.

Kada je reč o direktoru AOD, nacrtom zakona predviđeno je da, uz ostale uslove, treba da ispuni i taj da ima „najmanje osam godina iskustva“, ali na rukovodećim poslovima u državnim organima, organizacijama i „pravnim licima kojima su poverena javna ovlašćenja, finansijskim institucijama i ostalim privrednim društvima“. Takvo rešenje na snazi je i u važećem zakonu.

Rokovi za unovčenje imovine pri likvidaciji ili stečaju

„Agencija je dužna da postupke stečaja okonča, bez odlaganja, u skladu sa načelom hitnosti, utvrđenim odredbama zakona kojim se uređuje postupak stečaja, i poštujući rokove utvrđene zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banka i društava za osiguranje“, stoji u nacrtu novog zakona.

Vlada, prema tom dokumentu, bliže uređuje postupak i rokove unovčenja imovine i namirenja poverilaca u postupcima koje vodi Agencija, u skladu sa propisima, ali se sada preciziraju određeni rokovi za postupanje AOD.

„Agencija je“, kako stoji u nacrtu novog zakona, „dužna da nakon jednog ili više unovčenja imovine čija kumulativna vrednost prelazi iznos od pet miliona dinara bez odlaganja vrši namirenje poverilaca, u skladu sa propisima koji uređuju stečaj i aktom Vlade“, previđeno je u dokumentu koji je trenutno na javnoj raspravi.

Kada je reč o finansiranju rada AOD, nacrt propisuje da ona ostvaruje prihode po osnovu:

• poslova koji se odnose na osiguranje depozita, i to u iznosu koji, na godišnjem nivou, ne prelazi iznos od 1,7% sredstava prikupljenih u tom periodu po osnovu uplate redovne premije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

• poslova iz člana 9. ovog zakona (kao stečajni ili likvidacioni upravnik), nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova u skladu sa zakonom koji bliže uređuje postupak stečaja;

• poslova iz člana 11. ovog zakon (poslovi u ime i za račun Republike) , naknadu sudskih i drugih troškova u visini stvarnih troškova proisteklih iz vođenja odnosnih postupaka, kao i naknadu u visini od 3% naplaćenih potraživanja u gotovom novcu, kao i 3% od unovčenja imovine uz
  saglasnost Vlade;

Podsećamo da Ministarstvo finansija sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o Agenciji za osiguranje depozita, u periodu od 12. avgusta do 2. septembra 2024. godine, a sve predloge i sugestije zainteresovana javnost treba da uputi ministarstvu kroz platformu eKonsultacije.

„Predloženi zakon treba da poveća samostalnost i nezavisnost Agencije na jasan i transparentan način, utvrdi sve nadležnosti Agencije, s obzirom da je prestala potreba za nekim od do sada utvrđenih nadležnosti Agencije. Utvrđivanjem nove organizacione strukture Agencije povećava se njena efikasnost i delotvornost, a istovremeno i osigurava stabilnost u upravljanju sistemom osiguranja depozita i fondom za zaštitu investitora“, zaključak je Ministarstva finansija u okviru obrazložena predloženih rešenja u nacrtu.