U prvom polugodištu smanjen ukupan spoljni dug Srbije

Tokom prvog polugodišta ove godine međunarodna investiciona pozicija Srbije (MIP) kao neto dužnika povećana je za 1,2 milijarde evra, na 52,2 milijarde evra, što znači da su za toliko akumulacije stranih finansijskih obaveza nadmašile odgovarajuće akumulacije strane finansijske aktive.

Na kraju prvog polugodišta 2025. godine učešće negativnog neto MIP-a u godišnjem BDP-u umanjeno je na 61,5 odso u odnosu na 61,9 odsto na kraju 2024. godine.

Inače, neto međunarodna investiciona pozicija, kao razlika između strane finansijske aktive i pasive, jasno pokazuje razliku između finansijskih sredstava kojima jedna ekonomija raspolaže i sredstava koja duguje.

Strana finansijska aktiva Srbije obuhvata finansijska potraživanja od nerezidenata i monetarno zlato, koje ulazi u sastav rezervne aktive zemlje. Na kraju prvog polugodišta 2025. godine iznosila je 51,78 milijardi evra, što je za 57 miliona manje nego na kraju 2024. godine.

Najveća promena zabeležena je kod deviznih rezervi koje su smanjene za 1,9 milijardi evra na 27,4 milijarde evra, čime je njihovo učešće u ukupnoj aktivi smanjeno na 52,9 odsto u odnosu na 56,5 odsto na kraju 2024. godine, stoji u analizi u oktobarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Strana neto finansijska pasiva Srbije na kraju prvog polugodišta 2025. godine iznosila je 104 milijarde evra, što je za 1,2 milijarde više nego na kraju 2024. godine. Najveći porast zabeležen je kod stranih direktnih investicija nerezidenata u Srbiju, koje su u prvom polugodištu povećane za 1,3 milijarde evra, na 61,2 milijarde evra, čime je njihovo učešće u ukupnoj pasivi povećano na 58,9 odsto u odnosu na 58,3 odsto na kraju 2024. godine.

Učešće duga u BDP-u smanjeno na 57,3 odsto

Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug je u prvom polugodištu 2025. godine smanjen za 127,3 miliona evra i na kraju juna iznosio je 48,6 milijardi evra, dok je u istom periodu njegovo učešće u procenjenom BDP-u smanjeno na 57,3 odsto u odnosu na 59,2 odsto na kraju 2024. godine.

U strukturi spoljnog duga po preostalom dospeću, učešće dugoročnog duga na kraju prvog polugodišta 2025. godine smanjeno je na 85,9 odsto u odnosu na 86,2 odsto na kraju 2024, dok je u istom periodu učešće kratkoročnog duga povećano na 14,1 odsto u odnosu na 13,8 odsto.

Spoljni dug javnog sektora je tokom prvog polugodišta smanjen za 1,1 milijardu evra, na 25,6 milijardi evra. Učešće javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je na 52,5 odsto u odnosu na 54,7 odsto na kraju 2024. godine, dok je njegovo učešće u procenjenom BDP-u smanjeno na 30,1 odsto u odnosu na 32,4 odsto.

Spoljni dug privatnog sektora povećan je za 979 miliona evra, na 23,1 milijardu evra. Učešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu povećano je na 47,5 odsto u odnosu na 45,3 odsto na kraju 2024. godine, dok je njegovo učešće u procenjenom BDP-u povećano na 27,2 odsto u odnosu na 26,9 odsto.

Spoljni dug fizičkih lica je u prvom polugodištu 2025. godine povećan za 6,4 miliona evra, na 40 miliona evra, dok je njihovo učešće u ukupnom spoljnom dugu privatnog sektora povećano na 0,2 odsto u odnosu na 0,1 odsto na kraju 2024. godine.