U Srbiji 600 sela bez ijedne krave – prelevmani i nacionalna laboratorija za mleko na dugom štapu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zatražilo je hitne konsultacije sa Evropskom komisijom zbog aktuelnih poremećaja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, ocenjujući da su razgovori sa institucijama Evropske unije od ključnog značaja za stabilnost sektora.

“Cilj je da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo poručuje da ostaje posvećeno transparentnosti, odgovornom postupanju i poštovanju međunarodnih obaveza, uz ocenu da su koordinacija i otvoren dijalog sa Evropskom komisijom u zajedničkom interesu.

Reakcija resornog ministarstva usledila je nakon niza protesta poljoprivrednika. Podsetimo, nezadovoljni izostankom adekvatne reakcije države zbog nekontrolisanog uvoza i odluke pojedinih mlekara da smanje otkup, domaći proizvođači na protestu u Ravnom gaju blokirali su put i u znak upozorenja prosuli oko pet tona mleka.

Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije od Vlade Srbije zahtevaju hitno uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih jeftinih sireva iz Evropske unije koje guše domaće tržište, ali i formiranje nacionalnog brenda kačkavalja koji bi poput hleba “Sava” bio obavezno prisutan u svim prodavnicama, po propisanim maksimalnim cenama i sa minimalnom maržom.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,34 milijarde litara mleka i 60.000 tona sira

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs ističe da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,34 milijardi litara kravljeg mleka, koje dominira u strukturi mleka sa udelom od 97,7 odsto. Godišnja proizvodnja ovčijeg mleka iznosi oko 11 miliona litara, a kozjeg oko 21 milion.

“Nešto više od 797.000 litara otkupi se od strane mlekarske industrije, i to je u legalnim tokovima, a ostale količine od oko 600 miliona litara koriste se za potrošnju i preradu na gazdinstvima, dok se prodaja na kućnom pragu nalazi u sivoj zoni”, ističe Gulan.

Naš sagovornik navodi da se u Srbiji proizvodi oko 60.000 tona sireva godišnje i da se jeftino izvozi oko 15.600 tona, a skupo uvozi oko 12.500 tona.

“Agrarni budžet za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, i u ovom slučaju poljoprivreda je dobila duplo više novca nego što učestvuje u BDP-u. Međutim, mi smo imali najavu da će se premija za mleko u 2026. godini isplaćivati na osnovu kvaliteta, čime bi proizvođači sa visokim standardima i rezultatima dobili najviše. U Batajnici već deceniju imamo nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, ali i pored obećanja ona nikada nije proradila”, ukazuje Gulan.

On podseća da je bilo najava da će u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama država uvesti prelevmane – zaštitnu taksu kojom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje.

Ipak, kaže da je to ostalo samo obećanje – kao i mnoga druga, na dugom štapu.

“Iako Srbija raspolaže sa povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, što je pre svega 469.000 hektara pašnjaka i livada i veliki broj neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, broj uslovnih grla po hektaru je u poslednjih deset godina smanjen sa 0,50 na 0,30 grla, što je značajno ispod proseka EU od 0,7 grla”, napominje Gulan.