U Srbiji će najveće troškove dekarbonizacije platiti EPS

U Srbiji je u završnoj fazi priprema za usvajanje Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljeničnih emisija.

U Vladi Republike Srbije je, nakon javne konsultacije, u završnoj fazi priprema za usvajanje Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljeničnih emisija.

Nakon detaljnih analiza mogućih opcija za uvođenje cene emisije ugljenika, u kojima su učestvovala i preduzeća koje zakoni pogađaju, pripremljen je predlog da se uvedu karbon takse. Karbon takse bi posle nekog perioda bile zamenjene sistemom trgovine emisijama sa fiksnom cenom. Naziv „karbon takse“ je prilagođen srpskoj poreskoj sintaksi, te preveden kao „porez na emisije“.

Zakon omogućava za proizvođača električne energije, ustvari za EPS, kao najvećeg emitera, koji će generisati oko 90% ukupnih prihoda od poreza na emisiju, pravo na poreski kredit, za najmanje 20 odsto od sredstava koje je u poreskom periodu uložio u smanjivanje emisija CO₂. Nastoji se da taj procenat bude i znatno veći, jer će troškovi dekarbonizacije biti najveći u EPS-u, te mu je neophodna stabilnost izvora finansiranja.

“U 2026. porez na emisije treba da bude četiri evra po toni ugljen-dioksida. To izgleda beznačajno u odnosu na sadašnju cenu u EU ETS, koja je oko 80 EUR/tCO₂. Treba znati da su cene emisije u EU ETS globalno ubedljivo najviše. Cena emisije je u velikom broju zemalja niža od 10 EUR/tCO2 (Malezija upravo sada počinje sa taksom od 2,4 dolara po toni CO₂), a zemlje je prilagodjavaju svom stepenu ekonomskog bogatstva, da ne bi ugrozile industrijske aktivnosti. Za EPS bi ova cena ipak značila dodatni godišnji trošak od oko 100 milione evra, umanjen za iznos poreskog kredita. Nije to mali trošak koji će pasti na teret EPS-a. Približno to je jedna četvrtina ukupnih investicija EPS-a u nekoliko proteklih godina. Moguće je da će se taj trošak preneti i na krajnje kupce. Međutim, izvesno je da će on rasti, kako raste porez na emisije i u perspektivi se približavati EU cenama”, istakao je Ljubo Maćić, specijalni savetnik u Ekonomskom institutu, na otvaranju Međunarodne konferencije Elektrane 2025.

Prema njegovim rečima, za poreske obveznike je izuzetno važno kako će se koristiti sredstva prikupljena oporezivanjem, prenosi Energija balkana.

“Nije bilo uslova da se osnuje namenski fond, već će sredstva ići u opšti budžet. U Zakonu je navedeno pravo na podsticaje za finansiranje podrške smanjivanju emisija i razvoju obnovljive energije, energetske efikasnosti, energetske infrastrukture, pravedne tranzicije i podrške ugroženim kupcima. To upućuje na dobru nameru da se ide ka principima EU ETS Direktive, kojom se traži da se ta sredstva u potpunosti usmere na dekarbonizaciju. Međutim, ta odredba ne ne mora biti obavezujuća i to je njena moguća slabost”, kaže Maćić.

Drugi Zakon je uprošćena verzija EU CBAM Uredbe (Mehanizma za prekogranično prilagođavanje cena emisije) i ima iste ciljeve kao i u EU, tj. zaštitu srpskih preduzeća istih roba, kao u EU CBAM, od konkurencije uvezenih proizvoda iz trećih zemalja u kojima se ne oporezuju emisije ugljenika. U našem Zakonu izuzet je uvoz električne energije, zbog još uvek otvorenih pitanja koja postoje u EU CBAM i implementacionoj regulativi.

Oba navedena zakona u Srbiji su bila uslovljena prethodnim uvođenjem i primenom sistema za merenje, izveštavanje i verifikaciju emisija (MRV) i izdavanjem dozvola za emisije, koji je pripremilo MZŽS i koji je već u primeni. Namera je da se ova dva zakona, uz pripremu podzakonske regulative, primene od 2026, sa prvim plaćanjem emisija u 2027.

U Evropskoj uniji od 01. januara 2026. počinje finalni period EU CBAM, čije troškove će plaćati uvoznici šest roba (električna energija, cement, aluminijum, đubriva, gvožđe i čelik i vodonik), koje se uvoze iz celog sveta pa i iz našeg regiona. Ovi uvoznici će nastojati da troškove prenesu na izvoznike tih roba iz drugih, pa i iz naše zemlje.

“Primena EU CBAM ne bi trebalo da značajno pogodi EPS, jer on nema kapaciteta za veći izvoz električne energije, a nastojaće da trguje u ovom regionu, van EU. Trošak CBAM bi bio više nego desetostruko manji od troška emisije ugljenika po EU cenama primenjenog u Srbiji, te to minimizira značaj činjenice da prihodi od CBAM idu u EU budžete. Pri tome će se CBAM obračunavati na razliku cena emisije u EU i u Srbiji”, ističe Maćić.

Kako kaže, od ostalih roba, naročito će proizvodnja čelika biti pogođena EU CBAM-om zbog visokog procenta izvoza u EU, a za njegovu proizvodnju je teško i skupo primeniti nikougljenično rešenje.