U Srbiji pokrenut prvi časopis o zelenim politikama i političkoj ekologiji – Omorika

Centar za zelene politike pokrenuo je časopis Omorika, koji se bavi temama zelenih politika i političke ekologije.

Tema prvog broja je Pravedna zelena tranzicija – između mita i realnosti. Autorke i autori u 18 tekstova kritički promišljaju savremene izazove energetske i zelene tranzicije, pitanja pravde, tehnologije i društvenih odnosa, kao i mogućnosti za dublju socio-ekološko-ekonomsku transformaciju društva.

„Pokretanje nove tranzicije, čak i kada je ona zelena, u ovom delu sveta predstavlja osetljivo pitanje, Omorika polazi od stava da energetska i zelena tranzicija ne mogu biti samo tehnički poduhvati, već moraju biti praćene dubokim društvenim, ekonomskim i ekološkim promenama”, kazao je za Biznis.rs Predrag Momčilović, urednik časopisa Omorika.

Momčilović kaže da ovaj časopis pokušava da odgovori na brojna pitanja koja su u središtu zelene tranzicije, odnosno kako će izgledati ekonomija u uslovima sve toplijih leta, sa dugim sušnim periodima, velikih poplava i superćelijskih oluja, zagađenog vazduha, vode i zemljišta. Ta pitanja su otvorena, kao i uostalom pitanje o tome ko će tu ekonomiju kreirati i kako će u njoj izgledati tranziciona pravda.

“Hoće li nova zelena tranzicija otvoriti nove potencijale i osloboditi ljude i prirodu ili će stvoriti nove zone žrtvovanja, naseljene novim i starim gubitnicima tranzicije? Na ova, ali i na pitanja kakva nam je tehnologija i kakvi su nam društveni procesi i odnosi potrebni da bi energetska tranzicija bila pravedna, pokušali smo da odgovorimo u prvom tematskom broju časopisa o zelenim politikama i političkoj ekologiji – Omorika”, kaže Momčilović.

Od pitanja da li je energetska tranzicija samo mit do promišljanja realne utopije, časopis vodi kroz seriju tekstova koji kritički sagledavaju nove i stare ideje i pokazuju da energetska i zelena tranzicija nikako nisu samo tehnički poduhvat, već moraju biti propraćene socio-ekonomsko-ekološkom transformacijom.

Pančićeva omorika po kojoj je ovaj časopis dobio ime, često se opisuje kao živi fosil, tercijarni relikt i endemska vrsta za Balkansko poluostrvo. Omorika je tokom miliona godina uspela da preživi promene klime, koje su zbrisale mnoge biljne i životinjske vrste, koje su nekada postojale. Od dominantne vrste, omorika se pretvorila u vrstu koja raste u malim i izolovanim oblastima, ali i dalje opstaje.

“Pitanje je da li ljudi i druga živa bića, kao i neživa priroda, mogu da prežive i da se adaptiraju na promene koje se dešavaju brže nego ikada u istoriji postojanja planete. Kada se govori o tranziciji, obično se ističe pitanje brzine i kako nam je potrebno da sve bude brzo jer imamo još malo vremena. Sve je to tačno, ali možda je odgovor upravo suprotan, možda u svoj toj brzini treba da usporimo”, smatra urednik.

Ističe da se problemi nastali zatrovanim društvenim odnosima samo prelivaju na prirodu.

“Neće nam svi filteri sveta pomoći da rešimo zagađenje ukoliko ono dolazi iz društvenih odnosa kreiranih u dominantnom kapitalističkom sistemu u kojem dominira individualizam, takmičenje, saplitanje, bezobzirnost. Tek izgradnjom društva, baziranog na solidarnosti, empatiji, uzajamnoj pomoći i brizi o ljudima, zajednici, prirodi i planeti, tek tada možemo pričati o pravednoj tranziciji. Takva tranzicija je trazicija vredna borbe, ali je pre toga treba promisliti i odsanjati”, poručio je Momčilović.