U Srbiji se konzumira tri puta manje ribe po stanovniku nego u zemljama EU

Najnoviji podaci ukazuju da se smanjuje potrošnja sveže ribe u Srbiji i da sada iznosi 3,1 kilogram godišnje. Zamrznutu ribu u proseku trošimo po 1,5 kilogram, što je ukupno 4,6 kilograma godišnje po stanovniku.

U 2022. godini su prodaja i otkup ribe smanjeni za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema rečima agroanalitičara, u toku godine se u Srbiji potroši nešto više od četiri kilograma ribe po glavi stanovnika, dok se u zemljama srednje Evrope, na primer, potroši i do tri puta više.

“Čini se da ribu jedemo samo za Svetog Nikolu ili u vreme posta. Potencijal za ribnjake imamo, a jedemo uvoznu ribu. Poslednjih 15 i više godina šaran na našoj trpezi nije iz ovdašnjih ribnjaka, već iz zemalja koje nas okružuju. Upravo odatle se veoma često uvozi na crno, tako da ga statistika i ne registruje. Dakle, zaostajemo u potrošnji, baš kao i u proizvodnji slatkovodne ribe”, rekao je Anastas Krum, direktor ribnjaka na severu Bačke i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.

Direktor „DTD ribarstva” i potpredsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Stajčić napominje da je paradoks da riba iz domaće proizvodnje ima bolji kvalitet od one koja do nas stiže iz centralne Evrope, ali da je to trenutno naša realnost.

“Evidentno je da neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i u poslednjih osam godina je ona prepolovljena. Glavni razlog što se nalazimo u ovakvoj situaciji je to što ne postoji razumevanje države i podrška, a plaćamo ogromne troškove i namete koji su neuporedivo veći u odnosu na proizvođače iz Evrope”, navodi Stajčić.

Upitan šta u ovom trenutku može da se učini, odgovara da nedostaje pomoć da se revitalizuje proizvodnja i da se, pre svega, zaustavi propadanje.

“Na proizvođačima je da zadrže kvalitet domaće ribe, jer naši kupci već sada plaćaju visoku cenu toga što nemamo svoju proizvodnju. Jer ona se gasi svakodnevno”, ističe Stajčić.

Najuspešnije kompanije u 2021. godini koje se bave slatkovodnim ribolovom
Ime preduzeća	Ukupni prihod	Rezultat poslovanja
DOO JUŽNA MORAVA DVA NIŠ	20.482.000	1.962.000
RIBARNICA LAVAČ DUŠAN MEDIĆ PR APATIN	58.668.000	986.000
DOO RIBOLOVAČKI SAVEZ VOJVODINE NOVI SAD	46.542.000	273.000
BORISLAV PASATOVIĆ PR ULOV RIBE PASAT KLADOVO	4.877.000	263.000
N I N	647.000	255.000
IGOR ŠKODRIĆ PR, PRIVREDNI RIBOLOV MURGA PRAHOVO	707.000	245.000
CASSINI FISHING DOO ARILJE	53.257.000	245.000
ZVEZDAN STOJANOVIĆ PREDUZETNIK, RIBAR GAJ	422.000	199.000
KOLAREVIĆ	866.000	143.000
RIO FELICIA	822.000	128.000
LUKA 2	2.795.000	120.000
BRANISLAV RUŽIĆ PREDUZETNIK RADNJA ZA ULOV RIBE BATA I SINOVI 013 PANČEVO	225.000	87.000
HAZIM REDŽIĆ PR, RIBAR KEČIGA, BAČKO NOVO SELO	316.000	68.000
MIŠA LAZAREVIĆ PR, ULOV RIBE BIG FIŠ, TEKIJA	350.000	59.000
ĐORĐE PETROVIĆ PR, SAMOSTALNA RADNJA ZA ULOV RIBE STAKLARA APATIN	6.173.000	55.000
MOMIR JOVANOVIĆ PR SLATKOVODNI RIBOLOV SMEDEREVO	187.000	53.000
MATA GOVEDAROVIĆ PR RIBAR BEOGRAD	682.000	53.000
MILAN VRANIĆ PREDUZETNIK, PRIVREDNI RIBOLOV I TRGOVINA TRI VRŠKE KARAĐORĐEVO	2.085.000	53.000
TIBOR APRO PR, SZR RIBAR – HALA‘SZ, KANJIŽA	430.000	52.000
DEJAN STANOJEVIĆ PREDUZETNIK, RADNJA ZA PRIVREDNI RIBOLOV MAJUR	431.000	49.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je delatnost slatkovodni ribolov u Srbiji u 2021. registrovalo 655 privrednih subjekata. Najveću dobit u okviru ove delatnosti ostvarilo je mikro preduzeće Južna Morava dva iz Niša. Prihodi ovog društva ne pokazuju velike oscilacije, jer su prema podacima iz finansijskih izveštaja iznosili oko 20 miliona dinara u periodu od 2019. do 2021. godine.

Kada je reč o dobiti ovog preduzeća, ona je sa 150.000 dinara došla do skoro dva miliona u 2021. godini (1.962.000 dinara). Dobit je i u 2020. bila znatno viša nego prethodne godine i iznosila je 1.015.000 dinara.

Na drugom mestu liste najvećih dobitaša u okviru ove delatnosti nalazi se ribarnica Lavač iz Apatina u stoprocentnom vlasništvu Dušana Medića. Ostvarena dobit u 2021. godini koja je ovu firmu dovela na drugo mesto liste iznosila je 986.000 dinara. Poslovni rezultati iz 2019. godine (609.000 dinara) i 2020. godine (859.000 dinara) pokazuju da ovo preduzeće posluje stabilno.

Na trećem mestu po ostvarenoj dobiti nalazi se Ribolovački savez Vojvodine koji je u Novom Sadu osnovan davne 1951. godine na predlog Vojvođanskih sportskih ribolovaca i njihovih udruženja. Poslovni rezultat ovog saveza veoma se razlikuje iz godine u godinu. Tako je 2019. ostvarena najmanja dobit od 59.000 dinara, zatim je usledio veliki skok u 2020. i zabeležen rezultat poslovanja od 1.021.000 dinara, da bi u 2021. Ribolovački savez Vojvodine zaradio 273.000 dinara, što ga je i stavilo na listu najvećih dobitaša.

Stručnjak za ribolov Ribolovačkog saveza Vojvodine Ljubomir Pejčić kaže u razgovoru za Biznis.rs da postoje oprečna mišljenja kada je reč o stanju ribljeg fonda, ali da je situacija lošija nego pre 15-20 godina.

“Moj utisak je da je glavni razlog ribokrađa. Postoje i drugi faktori kao što su zagađenje, nestajanje mrestilišta i prirodnih staništa, kao i manjak visokih voda u proleće, što je najvažnije za mrest riba”, navodi Pejčić.

U rekama kao što su Sava, Dunav, Tisa, najpopularnije vrste riba za pecanje su šaran, štuka, smuđ, som.

“Za razliku od sportskog ribolova koji ne sme ni po zakonu da ima ekonomski interes, privredni ribari svoj ulov plasiraju na tržište. Najčešće riba završi na pijacama ili u restoranima”, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o zagađenosti reka, on dodaje da je situacija ista u poslednjih 20 godina.

“Na osnovu nekih istraživanja, ali i subjektivnog utiska, situacija sa zagađenjem reka nije drugačija u odnosu na prethodnih 15-20 godina. Imamo s vremena na vreme slučajeve da se u reke ispušta nešto što ne bi trebalo i, naravno, i dalje imamo problem da se većina otpadnih voda i kanalizacija iz većih gradova ispušta direktno u reke jer još uvek nemamo fabrike za preradu otpadnih voda. Iz tog razloga Srbija nije jedna od destinacija koju stranci biraju za slatkovodni ribolov”, zaključuje Pejčić.