U Srbiji za dve godine registrovana 24 socijalna preduzeća

U Agenciji za privredne registre (APR) trenutno su registrovana 24 socijalna preduzeća iako, prema procenama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji postoji oko 500 firmi koje posluju po principima socijalnog preduzetništva.

APR je u odgovoru na pitanja agenciji Beta naveo da je 2022. godine, kada je donet Zakon o socijalnom preduzetništvu, jedno preduzeće odlučilo da se registruje kao firma koja se bavi tom vrstom preduzetništva.

Tokom 2023. je broj socijalnih preduzeća porastao na 16, a tokom 2024. godine sedam firmi steklo je taj status.

Kako je APR naveo, među registrovanim socijalnim preduzećima su tri privredna društva sa ograničenom odgovornošću, jedna turističko-socijalna zadruga i 20 udruženja.

Zakon o socijalnom preduzetništvu definiše tu vrstu poslovanja kao obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema i problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa.

Anica Spasov, vlasnica socijalnog preduzeća Naša kuća, u kojem radi više od 30 osoba sa smetnjama u razvoju, tvrdi da je taj model poslovanja efikasno rešenje pošto istovremeno pomaže ljudima koji su na margini da zarade, a sa druge strane rešava nedostatak radne snage.

Ona je ranije rekla agenciji Beta da smatra da država nije uradila dovoljno kada je reč o podršci socijalnim preduzećima i da Zakon koji uređuje tu vrstu poslovanja nije zaživeo u praksi.

„Velika nepoznanica je bila da li ćemo mi time što ćemo se registrovati kao socijalno preduzeće sebi dodati dodatne obaveze oko izveštavanja, oko podele budžeta i donacija. Te kontrole su inače u redu, ali ako mi ne dobijamo ništa, nemamo veći finansijski podsticaj, nemamo veću vidljivost u zajednici, mi onda ne znamo zašto bismo sebi stvarali obavezu kada nemamo nikakve benefite“, navela je Spasov.