U Srbiju godišnje zbog posla dolazi 50.000 stranaca, Albanija „šampion“ iseljavanja

Iako mnogima deluje da u Srbiju poslednjih godina dolazi puno radnika iz Nepala, Indonezije ili Indije, istina je da od 2017. godine pa do ovog leta najviše radnih dozvola dobijaju državljani Kine, Rusije i Turske, rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenad Jevtović na brifingu za novinare.

Samo tokom ove godine, od januara zaključno sa julom izdato je 50.000 radnih dozvola, a prema Jevtovićevoj oceni njihov broj će nastaviti da raste s obzirom na to da planirani infrastrukturni projekti zahtevaju angažman velikog broja radnika, dok se u Srbiji stopa nezaposlenosti kreće oko izuzetno niskih osam odsto.

Jevtović je novinarima predstavio deo podataka dobijenih tokom sprovođenja projekta „Mobilnost radne snage između Srbije i zemalja zapadnog Balkana – Kako do povećanja mobilnosti?“ – koji takođe govore i o tome da su među stranim radnicima u našoj zemlji i dalje pravi „stranci“, a ne „Balkanci“.

„Osim Kineza i Rusa, u periodu od 2017. do 2021. primetno je da eksponencijalno raste broj državljana Turske koji dobijaju naše radne dozvole, pa se njihov broj u tom periodu utrostručio, a ista struktura ‘dobitnika’ radnih dozvola zadržana je i u ovoj godini. Prisustvo tolikog broja radnika iz Turske može se objasniti učešćem turskih kompanija u izgradnji autoputeva, kao što je recimo konzorcijum Behtel-Enka koji gradi Moravski koridor„, objašnjava Jevtović.

Sa druge strane, to da su državljani Kine najbrojniji među vlasnicima srpskih radnih dozvola takođe je logično, s obzirom na broj infrastrukturnih projekata u našoj zemlji na kojima su angažovane kineske firme.

Državljani Rusije napravili su najveću razliku kada je reč o osnovu boravka u Srbiji, tako što je ključni razlog za dobijanje „papira“ u Srbiji 2010. bilo sklapanje braka, da bi danas radna dozvola postala dominantna.

Balkanci idu u Zapadnu Evropu, Srbija „isušuje“ region

Kada je reč o cirkulaciji radne snage među zemljama Zapadnog Balkana, istraživanje IRI koje je podržala Fondacija za otvoreno društvo pokazalo je da su tržišta Zapadnog Balkana strogo podeljena – i to po „jezičkoj“ liniji, ali i da stanovnici svih balkanskih država radije biraju Nemačku, Austriju, Italiju ili Švajcarsku nego neku susednu državu kada odlaze na rad u inostranstvo.

„Jezička barijera između albanskog i drugih naroda sa Zapadnog Balkana dovodi do toga da ne možete pronaći razmenu između ta dva ‘korpusa’ kada je reč o zapošljavanju, pa sve i u situacijama kada je cena rada bliska onoj u Nemačkoj. Satnica električara na radovima u EXPO kompleksu je dostigla vrednost od 10 evra, dok je u Nemačkoj 14 evra uz veće troškove života u toj zemlji – ali niko iz jednog ‘korpusa’ ne prelazi u drugi“, rekao je Jevtović.

Prava je retkost da se neko uputi „u komšiluk“ na rad, ali zato svaka zajednica ima svoje zapadnoevropske „favorite“. Tako se radnici iz Albanije najčešće odlučuju za odlazak u Italiju, Nemačku i Švajcarsku, i ta zemlja je trenutno, prema Jevtovićevim rečima, „šampion“ u odlascima.

„Nedavno su predstavljeni podaci Svetske zdravstvene organizacije koji kažu da je Albanija država čiji se svaki peti lekar trenutno nalazi na radu van zemlje. Poređenja radi, u Srbiji se njihov broj kreće u rasponu od 10 do 12 odsto“, rekao je Jevtović.

Srbija, iz koje, prema procenama, godišnje odlazi oko 25 do 27.000 ljudi, ima i jednu „prednost“ nad drugim balkanskim zemljama kada je reč o privlačenju radne snage.

„Za razliku od drugih zajednica, Srbija je često jedna od ‘stanica’ Srbima iz regiona pre odlaska u Zapadnu Evropu, pa oni često dolaze na rad prvo u ‘maticu’ da bi kasnije krenuli put Nemačke i Austrije„, objašnjava Jevtović uz ocenu da „Srbija na neki način ‘isušuje’ naš region onako kako zapadnoevropske zemlje ‘isušuju’ raspoloživu radnu snagu iz drugih krajeva sveta.

„Problem našeg regiona i ono što je zajedničko svim zajednicama i ‘korpusima’ je da ćemo ostati bez ljudi, s obzirom na loš demografski trend. I to može da se ublaži ili preokrene, ali zahteva duboke promene, između ostalih i modela privrednog rasta“, zaključio je Jevtović.