U toku je popis u Srbijagasu: Šta ih sve čeka u 2025. godini?

Početkom decembra započeo je popis imovine i obaveza JP Srbijagas, na osnovu Odluke o popisu koju je doneo generalni direktor u septembru ove godine, a čiji je cilj da se jasno mogu identifikovati imovina i obaveze za svaku delatnost, kao i na nivou Srbijagasa ukupno – stoji u decembarskom izdanju kompanijskog glasila druge po veličini državne energetske kompanije.

Srbijagas je na drugom mestu, posle Elektroprivrede Srbije (EPS), plasiran i kada je reč o visini obaveza koje mu garantuje država – one su na dan 30. septembar iznosile ukupno 548,6 miliona evra. Pritom se, tokom godine za nama, fokus Međunarodnog monetarnog fonda sa EPS-a pomerio upravo ka Srbijagasu i njegovom poslovanju.

Zato dajemo pregled dešavanja u našoj najvećoj gasnoj kompaniji, zajedno sa obavezama koje je Vlada preuzela prema MMF-u kada je reč o Srbijagasu.

Rukovodilac popisa u Srbijagasu Nataša Sekulić Vidak rekla je da kompanijsko glasilo da je 40 popisnih komisija početkom decembra započelo popis imovine i obaveza, kao i da je rok za predaju izveštaja Centralne popisne komisije nadležnim organima u Srbijagasu najkasnije do 24. januara 2025. godine.

„Redovan i potpuni popis utvrdiće se sa stanjem na dan 31. decembar ove godine i izvršiće se po delatnostima: za transport i upravljanje transportnim sistemom prirodnog gasa, zatim distribuciju i upravljanje distributivnim sistemom prirodnog gasa, snabdevanje, javno snabdevanje, neenergetske delatnosti i zajedničke bilansne pozicije, odnosno zajedničke službe“, rekla je Sekulić Vidak.

Radi se, inače, o redovnom godišnjem popisu, ali treba imati u vidu da MMF još od prošle godine, u okviru sada okončanog stand-by aranžmana, traži od Vlade Srbije da Srbijagas „razdvoji“ poslovanje (na delatnost distribucije i trgovine sa jedne i transporta i skladištenja gasa sa druge strane), što je Vlada i obećala u okviru Pisma o namerama povodom treće revizije stand-by aranžmana, koje je MMF objavio u julu.

„Obezbedićemo da Srbijagas završi postupak razdvajanja poslovanja do kraja 2024. godine. S tim u vezi, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o energetici koje predviđaju osnivanje nezavisne komisije koja bi nadgledala poslovanje operatora prenosnog sistema za gas – Transportgasa, ta kompanija je podnela zahtev Agenciji za energetiku Republike Srbije za odluku o sertifikaciji, koja se očekuje do kraja jula 2024. godine, nakon čega sledi sertifikacija od relevantnih organa EU, koje se očekuje do kraja ove godine“, obećala je tada Vlada Srbije.

Ono što se desilo je da su Izmene i dopune Zakona o energetici u Skupštini usvojene 27. novembra, ali MMF, sudeći prema izveštaju po zaključenju stand-by i sklapanja novog PCI aranžmana, ima razumevanja za „kašnjenje“.

„Vlasti nastavljaju napore da ojačaju otpornost energetskog sektora Srbije. JP Srbijagas usvojio je novu metodologiju formiranja cena kako bi postiglo veće prihode i obezbedio sredstva za neophodna ulaganja… Vlasti su postigle napredak u razdvajanju preduzeća za transport gasa Transgas (Transportgas) od Srbijagasa i imaju za cilj da formalno potvrde završetak ovog procesa sa relevantnom međunarodnom agencijom – Energetskom zajednicom – 2025. godine, u skladu sa obavezama Srbije prema EU„, stoji u decembarskom izveštaju MMF-a.

Ostaje, međutim, otvoreno pitanje novih zaduženja – a Vlada je MMF-u obećala da će voditi računa da deficit u 2025. zadrži na maksimalnih tri odsto BDP-a, kao i da neće izdavati garancije za zaduživanje za likvidnost, već samo za finansiranje projekata. Srbijagas je, kako pokazuju podaci iz tabele Uprave za javni dug, na kraju trećeg kvartala 2024. bio drugi po visini garantovanog duga, sa ukupnim obavezama u iznosu od 546,8 miliona evra.

Za šta bi Srbijagasu mogao da zatreba novac?

Budžetom za 2025. godinu, sa kojim je MMF itekako upoznat, planirano je izdavanje garancije za kredit od 113 miliona evra Srbijagasu za „širenje gasovodne mreže“, i to za zaduživanje kod domaćih i stranih poslovnih banaka. Ta kompanija, inače, domaćim finansijerima već duguje 439 miliona evra.

Garancije su planirane i za projekat izgradnje gasovoda do Severne Makedonije, i to za 42 miliona evra kredita, takođe od domaćih i stranih poslovnih banaka.

Tu se spisak planirane podrške iz republičkog budžeta za 2025. završava, pa ostaje nejasno kada će doći na red finansiranje projekata koji su najavljeni u javnosti, poput proširenja gasnog skladišta Banatski dvor.

Ono što sigurno stiže državi na naplatu je niz ranije garantovanih kredita, uključujući i prvu ratu u iznosu od 27,3 miliona evra američkoj banci Merrill Lynch International za pozajmicu koja se vodi pod nazivom „Investicioni i programski projekti i budžetski deficit, subvencija za nabavku prirodnog gasa od strane Srbijagasa i električne energije od strane Elektroprivrede Srbije“.

Kada je reč o kreditima koje Srbijagas već otplaćuje, prema podacima iz budžeta za 2024. samo za otplatu rata koje dospevaju na osnovu 25 aktivnih pozajmica, potrebno je obezbediti 177,5 miliona evra – gotovo koliko i za sve kredite koje nam je za infrastrukturne projekte odobrila kineska Export-Import banka.

Tome treba dodati i oko 1,1 milijardu dinara, kolika je vrednost dve ovogodišnje rate kredita u domaćoj valuti koje je Srbijagas podigao kod AIK i UniCredit banke.

Srbijagas se uglavnom zadužio kod domaćih banaka, pa osim kod dve pomenute, gde su krediti odobreni u domaćoj valuti, ima devizne kredite kod Banca Intesa, OTP, NLB Komercijalne, Raiffeisen i Banke Poštanske štedionice.

Tim novcem Srbijagas finansira projekte poput izgradnje gasovoda do Severne Makedonije, Bugarske i Mađarske i razvoja lokalnih gasovoda, ali i se zaduživao i za likvidnost.