Udruženje urbanista Srbije: Reforma urbanizma i planiranja ne sme se svesti samo na digitalizaciju

Publikacija Siva knjiga, u kojoj NALED donosi preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji, između ostalog daje i savet za uspostavljajne digitalne platforme za izradu i objavljivanje planskih dokumenata (eProstor), o čemu je Biznis.rs već pisao.

Kako za naš portal kažu u Udruženju urbanista Srbije, elaboracija predloga rešenja ukazuje na iste probleme na koje su oni ukazali tokom javne rasprave o Predlogu Koncepta politike o reformi eProstora – Koncept politike o reformi prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, kog je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izložilo na javnu raspravu pa, kako navode, bez obrazloženja povuklo pre isteka roka 2022. godine.

“Problemi za koje autori tvrde da su osnov predloženog rešenja ukazuju na nedovoljno poznavanje sistema planiranja Republike Srbije i problema koji postoje u praksi, ali i oglušivanje o poziv na saradnju i stavove profesionalne zajednice koja je već ukazivala na netransparentnost načina rada i neprofesionalnost sadržaja predloženog rešenja koje je podrazumevalo ozbiljnu reformu pravnog i institucionalnog okvira planiranja”, ističu u Udruženju.

Pozivaju nadležne institucije, pre svega Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da što pre organizuje i sprovede stručnu diskusiju o svim pitanjima u vezi sa digitalizacijom u oblasti urbanizma i planiranja, uključujući i ozbiljnu analizu planskog sistema i prakse izrade urbanističkih i prostornih planova u Srbiji.

Stavovi urbanista o predloženom rešenju

eProstor je projekat koji sistemski zadire u suštinu planiranja kao delatnosti od javnog interesa. U NALED-ovom predlogu reforma sistema prostornog i urbanističkog planiranja sprovodi se u funkciji uspostavljanja eProstora, umesto da je obrnuto, i stavlja se u funkciju uklanjanja administrativnih prepreka poslovanju, umesto u funkciju planiranja i uređenja prostora i upravljanja prostornim razvojem, smatraju u Udruženju urbanista Srbije.

Dodaju da je sistem urbanističkog i prostornog planiranja složeniji, „stariji” i značajniji instrument upravljanja (prostornim) razvojem sa višedecenijskim „pređenim putem” i praksom koja je znatno šira od „produkcije” planova. Sastoji se od: složenog sistema regulatornog okvira kog čine mnoštvo zakona i podzakonskih akata, mreže institucija na različitim nivoima upravljanja, profesionalaca koji u njima rade, naučno-obrazovnih ustanova i građana.

“Stoga je njegovu reformu potrebno koncipirati na osnovu razumevanja i uz široko učešće profesije (u javnom, privatnom i civilnom sektoru, onih koji poznaju sistem „iznutra”, njegove slabosti i mogućnosti) i javnosti (onih koji sistem poznaju „spolja”), a rešenja prilagoditi vrednostima, znanjima i ostalim kapacitetima naših institucija i društva (na primer, pristup internet servisima) u celini”, kažu za Biznis.rs.

Kada je reč o digitalizaciji procesa planiranja, smatraju da ona ne može ostvariti svoje pune potencijale i ne može se ni sprovesti bez adekvatnog razumevanja planskog sistema.

“Кapaciteti informacionih i komunikacionih tehnologija da model upravljanja razvojem u jednom društvu učine pravednijim i boljim – efikasnijim i efektivnijim, transparentnijim i demokratskijim – su izuzetno veliki i stalno rastu, ali uprkos tome ne mogu biti osnov transformacije suštinskih komponenti koncepta planiranja (na primer, principa na kojima se zasniva učešće građana), već samo sredstvo za njihovo sprovođenje”, navode u Udruženju.

Dodaju i da unificiranje planova i njihovog sadržaja bez prethodne utemeljene evaluacije uloge svake vrste plana u sistemu planiranja može lako dovesti do opšte degradacije planiranja, što svakako ne bi smelo da bude svrha uspostavljanja eProstora.

“Uspostavljanja eProstora, kao ‘centralnog informacionog sistema kroz koji se vrši izrada planskih dokumenata‘, ne može ni na tehničkom i operativnom nivou biti svrsishodno ukoliko se zanemari i kao prethodno pitanje ne reši problem nedostupnosti ili niskog kvaliteta i nestandardizovanosti ulaznih podataka, podloga i uslova ‘imalaca javnih ovlašćenja‘ na osnovu kojih se izrađuju planski dokumenti”, ističu u Udruženju.

Smatraju da je pitanje stepena i načina participacije – učešća javnosti – u prostornom i urbanističkom planiranju u Srbiji jedna od ključnih tema oko kojih se mora otvoriti široka javna diskusija u daljem procesu kreiranja koncepta digitalizacije procesa planiranja.

“Uključivanje javnosti u izradu plana treba da bude efikasno, ali ne nauštrb zakonom garantovanih prava na participaciju svakog građanina. Funkcionalnost saradnje sa građanima jednim delom zavisi od lakog pristupa informacijama preko standardizovanog GIS alata, ali se svakako ne može svesti samo na to – jer GIS alat umesto instrumenta za poboljšanje kvaliteta može postati sredstvo diskriminacije i instrumenta ograničavanja participacije njenim svođenjem na ograničenu elektronsku komunikaciju”, napominju.

Razumevanje planskog sistema i formulisanje predloga reforme sistema planiranja u Srbiji, pa i specifičnih rešenja u domenu digitalizacije, mora se sprovesti na transparentan način uz uključivanje stručnjaka kompetentnih za oblast urbanizma i planiranja, ističu u Udruženju.

“S obzirom na to da je i ovaj put NALED dao opis problema, kao i predlog rešenja koji se tiču prostornog i urbanističkog planiranja bez uključivanja profesionalnih asocijacija, naučnih i stručnih institucija, mišljenja smo da kvalitativni pomak za ove tri godine nije napravljen, te postoji bojazan od sprovođenja reforme planiranja ‘iza zatvorenih vrata‘. Formulišući ovaj stav o NALED-ovom predlogu, izražavamo nadu da će nadležne institucije uvažiti navedenu argumentaciju uz razumevanje da je formulisana sa najboljom namerom i u funkciji unapređenja sistema planiranja prostornog razvoja”, kažu za Biznis.rs.

Udruženje urbanista Srbije, kao strukovna i stručna organizacija koja okuplja značajan broj urbanista, kao i predstavnike srodnih profesija uključenih u oblasti urbanističkog i prostornog planiranja, izražava spremnost da aktivno učestvuje u javnim raspravama i procesima konsultacija koji bi pratili dalji razvoj i unapređenje platforme eProstor.

“Polazeći od značaja koji digitalizacija ima za reformu sistema planiranja i unapređenje institucionalne transparentnosti, Udruženje je voljno da svojim stručnim kapacitetima doprinese formulisanju konceptualno i tehnički utemeljenog predloga platforme, koji će odgovarati potrebama profesionalne zajednice, javne uprave i šire javnosti”, zaključuju.