Ugrožen opstanak humanitarno ekološkog udruženja Čep za hendikep

Gotovo u svakoj instituciji, stambenoj zgradi ili kompaniji danas se mogu videti kutije za prikupljanje čepova humanitarno ekološkog udruženja Čep za hendikep. Za više od 13 godina rada ovo udruženje postalo je prepoznatljivo po svojim akcijama prikupljanja novca kroz reciklažu za ortopedska pomagala osobama sa invaliditetom.

Danas je opstanak ovog udruženja ugrožen jer oni svoj rad sami finansiraju, prihode ostvaruju kroz prodaju čepova za reciklažu, a otkupna cena plastike znatno je smanjena dok su troškovi poslovanja značajno porasli. Naruku im ne idu ni nove regulative Evropske unije zbog kojih je došlo do smanjenog priliva sakupljenih plastičnih čepova.

“Iako smo tokom godina dokazali da znamo kako da prevaziđemo mnoge izazove, od prošle godine suočavamo se sa ozbiljnim poteškoćama koje utiču na naš rad i održivost akcije. Cena otpadne plastike je pala za oko 30 odsto u odnosu na početak godine, dok su troškovi poslovanja, naročito goriva, značajno porasli usled inflacije. Pored toga, nova EU direktiva nalaže da čepovi ostanu vezani za ambalažu, što otežava njihovo skidanje i sakupljanje, pa se samim tim beleži i pad u količini prikupljenih čepova”, ističe u razgovoru za Biznis.rs Zoran Martinov, osnivač i predsednik udruženja Čep za hendikep.

Sve ovo direktno utiče na njihove prihode i operativne kapacitet. Martinov kaže da se u svakodnevnom radu oslanjaju na dva brendirana teretna vozila, koja su aktivna svih pet radnih dana u nedelji, a često i vikendom. Dnevno u proseku prelaze oko 180 kilometara kako bi preuzeli između 300 i 900 kilograma plastičnih čepova i dostavili ih na reciklažu.

“Oko 70 odsto naših ruta obavlja se na teritoriji Beograda, dok ostatak pokriva gradove širom Srbije – Novi Sad, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Šabac, Valjevo i druge. Samo za gorivo, mesečno izdvajamo u proseku oko 105.200 dinara što predstavlja veliki deo našeg budžeta. Uprkos svemu, nastavljamo sa radom i ispunjavanjem naše misije, ali je jasno da nam je dodatna podrška bilo finansijska, logistička ili kroz širu promociju akcije od ključnog značaja za opstanak i dalji razvoj organizacije”, navodi naš sagovornik.

Svaka pomoć, bez obzira na iznos ili oblik, za ovo udruženje ima neprocenjivu vrednost, a građani Srbije njihov rad mogu da podrže i slanjem humanitarne SMS poruke na broj 3132, koji je dostupan kod svih mobilnih operatera. Cena poruke je simboličnih 100 dinara.

“Ova forma pomoći je izuzetno značajna, jer omogućava svakome da, bez obzira na lokaciju, ili mogućnosti, postane deo humane i ekološke inicijative. Kao udruženje koje se isključivo samofinansira, svaka poruka nam mnogo znači, ne samo materijalno, već i kao pokazatelj poverenja i podrške koju imamo od građana”, navodi Martinov.

Bez pomoći države uz ogromnu volontersku mrežu i tri zaposlena pokrivaju celokupan rad udruženja

Na pitanje na koji način su do sada uspevali da finansiraju rad udruženja i kako on funkcioniše na samom terenu, Martinov kaže da su oni tipičan primer samofinansirajućeg udruženja i da sav prihod ostvaruju od prodaje čepova na reciklažu.

“Dodatna sredstva stižu kroz donacije, ali one čine manje od pet odsto ukupnog prihoda. Nismo na budžetu države, i sve troškove pokrivamo sopstvenim sredstvima. Funkcionišemo kroz ogromnu mrežu volontera, sa samo tri stalno zaposlene osobe. Postavili smo više od 9.000 kutija u 5.000 zgrada, a čepove sakupljaju obrazovne ustanove, kompanije, ambasade, pa čak i naši ljudi iz dijaspore”, ističe predsednik ovog udruženja.

Prema njegovim rečima, terenski rad je zasnovan na dobroj organizaciji koja im omogućava da svakodnevno realizuju isporuke pomagala.

Do danas ovo udruženje je prikupilo više od 800 tona čepova i obezbedilo čak 137 ortopedskih pomagala poput invalidskih kolica, protetičkih uređaja, ortopedskih tricikala, uspinjača za stepenice, proteza, ortoza i druga pomagala.

“Pored toga, uspešno smo obučili volontere za popravku i servisiranje tih pomagala, od kojih je do sada reparirano njih pedesetak. Naša mreža saradnika obuhvata više miliona pojedinaca, oko 1.500 obrazovnih ustanova, brojne kompanije, državne institucije i ambasade. Postali smo prepoznatljivi širom Srbije, regiona i čak iz 118 zemalja širom sveta gde naši građani ili turisti šalju makar i simboličan čep kao podršku. Svakodnevno dokazujemo da jedan čep zaista može da napravi razliku”, zaključuje predsednik udruženja Čep za hendikep Zoran Martinov.