Ukidanje državnog ograničenja cena goriva značilo bi veću nesigurnost za potrošače

Hrvatska vlada je 14. jula odlučila da više ne ograničava cene goriva jer – kako je saopštilo tamošnje Ministarstvo privrede – smatra da je „tržište naftnih derivata trenutno stabilno“. Brojni su komentari da bi ova odluka mogla da dovede do sveopšteg povećanja cena. 

„Bilo je mnogo naznaka da će vlada to učiniti i ranije, a ja sam to očekivao pre dva ili tri meseca. Mnogi tvrde da je tržište stabilno, ali s druge strane, geopolitički odnosi nisu tako jednostavni. Situacija je postala sve složenija u poslednjih šest meseci, a rat u Ukrajini je i dalje u toku“, rekao je komentarišući ovu odluku za Financije.hr energetski ekonomista Igor Grozdović.

Odluku Vlade Hrvatske za Biznis.rs komentarisao je dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji kaže da ovakav potez signalizira prelazak na tržišni mehanizam, gde se cene formiraju slobodno, u zavisnosti od kretanja na svetskom tržištu nafte, troškova prerade, transporta i valutnog kursa.

„U tom kontekstu, cene mogu i rasti i padati, što zavisi od spoljašnjih faktora, ali i konkurencije među distributerima. Tržište bi moglo postati dinamičnije, ali i volatilnije. Za potrošače to znači veću nesigurnost – bez državnog ograničenja cene na pumpama mogu varirati iz nedelje u nedelju i reflektovati globalna kretanja”, objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji ograničenje cena goriva, benzina i dizela važi do 25. jula, i ono ukupno traje već tri godine, a po zakonu bi trebalo da važi samo šest meseci – jer je predstavljalo privremenu meru kada su fluktuacije cena na svetskom tržištu naftnih derivata bile velike. Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije smatraju da vlada treba da ukine ovu meru, jer su se okolnosti u kojima je doneta prestale da važe.

Mijušković kaže da odluka da li će se mere produžiti ili ukinuti zavisi od nekoliko faktora.

“Pre svega, od kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu, zatim od stanja državnih i robnih rezervi, a potom i od inflatornih pritisaka. Na odluku utiču i fiskalni kapaciteti budžeta (jer se ograničavanjem cena često država odriče dela akciza ili subvencioniše razliku), ali i političke procene u kontekstu socijalne stabilnosti. Ako se očekuje poskupljenje goriva ili veći inflatorni pritisci vlada bi mogla odlučiti da ograničenje ostane na snazi. Ako je procena da tržište može da apsorbuje slobodno formiranje cena bez značajnih socijalnih posledica – kao u Hrvatskoj – mogu krenuti u liberalizaciju”, objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko i kada se ukine ograničenje cena goriva, to bi bilo dobro za tržišnu efikasnost, ali ne nužno i za krajnje potrošače, posebno u uslovima kada su globalne cene visoke.

“Dobro bi bilo za distributere i proizvođače goriva, jer bi mogli da formiraju cene koje pokrivaju njihove troškove i ostvaruju profit. Takođe bi bilo dobro i za državni budžet, jer bi se mogla povući iz subvencija ili privremenih smanjenja akciza. S druge strane, loše bi bilo za domaćinstva i mala i srednja preduzeća, posebno u ruralnim sredinama i u sektorima sa visokim logističkim troškovima, jer bi im porast cena povećao ukupne troškove života i poslovanja”, objašnjava Veljko Mijušković.

Kada su potrošači u pitanju, ograničavanje cena daje izvesnu sigurnost i stabilnost, ali često po cenu narušavanja tržišne logike.

“U slučaju rasta cena sirove nafte država mora da ‘nosi’ razliku, što dugoročno nije održivo. Potrošačima bi bilo bolje da država umesto direktnog ograničavanja cena pruža ciljane subvencije najugroženijima, privremeno smanjuje akcize, da povećava konkurenciju na tržištu derivata, i da pomaže prelazak na alternativne oblike energije u javnom i privatnom transportu”, kaže naš sagovornik.