Ukidanje viza može utrostručiti prihode od turizma: Šta pokazuje istraživanje o Srbiji

Liberalni vizni režimi snažno podstiču rast turističkih dolazaka, dok političke restrikcije koče razvoj sektora. Nova studija otkriva da bi pametnija vizna politika mogla da poveća izvoz turističkih usluga i više od 300 odsto.

U globalnoj ekonomiji u kojoj turizam čini više od 10 odsto svetskog BDP-a, vizna politika više nije samo pitanje bezbednosti, već ekonomska strategija. Najnovije istraživanje profesora Ekonomskog fakultetasa Univerziteta u Beogradu pokazuje da odluka da li će neka zemlja tražiti vizu ili ne može višestruko promeniti njene turističke prihode.

Studija o ulozi viznih režima („Barriers to exports of travel services: the role of visa regimes“), objavljena u časopisu „Argumenta Oeconomica“, analizirala je kako su promene viznog režima Srbije u periodu od 2006. do 2019. godine uticale na izvoz turističkih usluga.

Autori – profesori Radovan Kastratović, Ivana Popović Petrović i Predrag Bjelić, zaključuju da liberalizacija viza značajno povećava broj stranih turista i prihode zemlje domaćina.

Efekat vizne liberalizacije: rast od 159 do 321 odsto

Koristeći gravitacioni model međunarodne trgovine istraživači su izračunali da ukidanje viza povećava izvoz turističkih usluga između 159 i 321 odsto. U praksi, to znači da zemlje čiji građani mogu ući u Srbiju bez vize donose tri puta više prihoda od turizma nego one za koje je viza i dalje potrebna.

Efekti su, kažu autori, posebno snažni kada je reč o udaljenim i bogatijim državama – turistima koji troše više i duže borave. Liberalniji režim prema takvim tržištima, poput Nemačke, Kine ili Sjedinjenih Američkih Država, može značajno doprineti rastu deviznih prihoda.

Pored viza, važnu ulogu u dolascima imaju cene i kulturna bliskost. Istraživanje potvrđuje da su turisti izrazito cenovno osetljivi, pa niži troškovi boravka predstavljaju veliku prednost Srbije u odnosu na skuplje destinacije u regionu.

Kulturološki faktori, poput zajedničkog jezika ili istorije, takođe imaju značajan uticaj. Zemlje bivše Jugoslavije i dalje čine najveći deo turističkih dolazaka, što pokazuje da je emocionalna i kulturna povezanost moćan generator turističkih tokova.

Političke odluke sa ekonomskim posledicama

Iako liberalizacija donosi rast, vizna politika često zavisi od spoljnih i političkih okolnosti. Srbija je 2022. godine, pod pritiskom Evropske unije, ponovo uvela vize za građane Irana, Tunisa i Indije, iako su te zemlje u prethodnim godinama pokazale rastući interes za putovanja u Srbiju.

Autori istraživanja podsećaju da se vizni režimi često koriste za kontrolu migracija i političkih odnosa, ali da ekonomska cena takvih odluka može biti visoka jer dugoročno mogu umanjiti potencijal turističkog sektora, posebno u odnosu na zemlje sa mladim i rastućim tržištem putnika. Svetska turistička organizacija (UNWTO) procenjuje da bi globalno ukidanje viza povećalo broj međunarodnih putovanja za više od 20 odsto u roku od dve godine.

„Vizni režim Srbije bio je važan instrument za povećanje izvoza turističkih usluga. Usklađivanje sa šengenskim pravilima može doneti prednosti za dolaske iz EU, ali i ograničiti pristup tržištima u razvoju“, navodi se u studiji.

Turizam kao izvozna šansa

Iako Srbija još nije veliki turistički centar Evrope, njen sektor usluga beleži stabilan rast. Pre pandemije, turizam je činio gotovo sedam odsto svetskog izvoza, a u Srbiji – iako relativno skroman – njegov značaj raste. Naime, turizam je donosio više od 1,5 milijardi dolara godišnje, a u poslednjim godinama beleži i pozitivan trgovinski bilans u putnim uslugama.

Uprkos tome, autori upozoravaju da restriktivne politike mogu usporiti dalji rast. Prema njihovom mišljenju, liberalizacija viza, razvoj direktnih avio-linija i uvođenje digitalnih e-viza mogli bi značajno povećati dolaske i devizne prihode, naročito iz bogatijih tržišta.

Turizam danas nije samo sektor zabave, već važna izvozna grana. Kada strani turista troši novac u Srbiji, to je – u ekonomskom smislu – izvoz usluga.

Istraživanje jasno pokazuje da zemlje koje olakšavaju dolaske zarađuju više, a one koje postavljaju barijere gube. Za Srbiju, otvorene granice znače otvorene šanse – ne samo za turizam, već i za ukupni privredni rast.

„Uvođenje EES sistema na granicama Evropske unije i najavljena naplata ulaska uticaće, kao i sve administrativne barijere, na smanjenje prihoda od turizma u EU, ali njihova primarna svrha je upravljanje migracijama i iskorenjivanje nelegalnih migracija. Do sada zemlje nisu razmenjivale informacije o ulasku i izlasku, nego su imigracioni službenici tražili pečate u pasošu. Iako će na početku, dok se prvi put identifikuju oni koji ulaze u EU, sve to usporiti kretanje ljudi, svaki drugi ulazak će u budućnosti biti olakšan“, ocenjuje profesor Predrag Bjelić u razgovoru za Biznis.rs.