Ukinuti podsticaji za reciklere EE otpada: Gde sa starim uređajima u 2026. godini?

Od 1. januara 2026. godine reciklažne kompanije prestale su da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore. Ovaj potez je posledica odluke Vlade Srbije da obustavi podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada.

U praksi, to znači da je finansijski mehanizam koji je godinama omogućavao isplativu reciklažu ove specifične vrste otpada – zaustavljen, a sa njim i veliki deo operacija u reciklažnom sektoru.

Posebni tokovi otpada obuhvataju kategorije koje su tehnički zahtevne i skupe za obradu: elektronski uređaji, otpadne gume, akumulatori, vozila i ulja. Upravo zbog toga njihovo zbrinjavanje nikada nije bilo tržišno samoodrživo.

Prihod koji recikleri mogu da ostvare prodajom izdvojenih sirovina, kako objašnjava stručnjakinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, ne pokriva realne troškove sakupljanja, transporta i tretmana.

„Tretman ovih vrsta otpada jednostavno nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača sistem ne može da funkcioniše“, objašnjava Cvejanov u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njenim rečima, Srbija je godinama koristila model podsticaja kao način da osigura da se otpad iz domaćinstava i privrede pravilno zbrine. Ukidanjem uredbe reciklažna industrija se, praktično preko noći, našla u situaciji da posluje bez finansijske osnove za tretman najskupljih kategorija otpada.

Posledice su već vidljive. Deo reciklažnih firmi je obustavio rad, dok su druge ograničile preuzimanje otpada. U takvim okolnostima, kompanije se suočavaju sa izborom: da rade sa gubitkom ili da trošak prebace na građane i privredu. Cvejanov upozorava da bi to značilo dvostruko finansijsko opterećenje za korisnike – jer naknade za upravljanje otpadom već postoje kroz sistem javnih davanja.

Privredni subjekti nalaze se u sličnoj situaciji. Iako redovno uplaćuju naknade predviđene zakonom, ukidanje uredbe znači da ta sredstva više ne završavaju u sistemu koji omogućava praktično zbrinjavanje otpada nastalog iz proizvoda koje stavljaju na tržište. Time se prekida veza između finansiranja i realnog tretmana otpada.

Sagovornica ukazuje i na način na koji je odluka sprovedena – bez prelaznog perioda i jasnog obrazloženja budućih koraka.

Ako se finansijski model ne uspostavi kroz novu uredbu ili zakon, posledice bi mogle da budu šire od same industrije. Reciklažni sektor bi mogao da se suoči sa potpunim gašenjem pojedinih postrojenja, dok bi građani i kompanije ostali bez organizovanog sistema za odlaganje specifičnog otpada. U takvom scenariju raste rizik nelegalnog odlaganja – od kabastih elektronskih uređaja do guma – jer za njih više ne bi postojao održiv kanal zbrinjavanja.

Cvejanov upozorava da produžena neizvesnost može dovesti do trajnih promena u industriji. Reciklažne kompanije će morati da redefinišu poslovne modele ili da značajno smanje obim rada, dok će teret prilagođavanja pasti i na krajnje korisnike koji se oslanjaju na postojeći sistem preuzimanja otpada.

Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje kome će građani i firme ubuduće moći da predaju elektronski otpad, stare gume i akumulatore.

„Ne bi bilo iznenađujuće da, nakon ukidanja ove uredbe, ukoliko se trenutno stanje prolongira, uskoro ponovo počnemo da viđamo veš-mašine, bojlere i druge električne i elektronske uređaje ili gume u vodotokovima i u prirodi, jer ljudi neće imati mogućnost da ih zbrinu na odgovarajući način, s obzirom na to da niko neće imati računicu da dođe da preuzme ovaj otpad od njih i preda ga na reciklažu“, zaključuje Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom i reciklažu.