Uprkos izazovima kompanija Albiro uspešno posluje skoro već 200 godina

Tekstilna kompanija Albiro sa glavnim sedištem u Švajcarskoj osnovana je pre 195 godina kao samostalno porodično preduzeće za proizvodnju radnih, sigurnosnih i zaštitnih odela. Albiro Grupi se 1997. godine pridružuje pogon u Austriji, a 2021. počinje sa radom Albiro Užice, firma koja se osniva na temeljima nekadašnje konfekcije Kadinjača, koja preuzima sve zaposlene.

“Pored ovih ćerka firmi, Albiro Grupa ima izgrađene dugogodišnje partnerske odnose sa pogonima u Severenoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Maroku i Tunisu. Vlasnik firme je želeo da ima svoj proizvodni pogon u ovom delu Evrope i kroz raniju saradnju izbor je bila bivša užička Kadinjača”, ističe za Biznis.rs direktorka Albiro firme u Užicu Mira Novaković.

Na pitanje šta se od konfekcije proizvodi u srpskom ogranku ove kompanije, naša sagovornica ističe da se preduzeće u Užicu bavi samo uslugama šivenja u takozvanoj teškoj konfekciji – izrada pretežno vodonepropustivih uniformi za vojsku, policiju, poštu i slično.

“Sva proizvodnja ide u izvoz – Švajcarsku, Austriju, Nemačku i Mađarsku. U toku sledećeg meseca počinje sa radom i servisni centar za konstrukciju i izradu novih modela i uzoraka, prvenstveno za potrebe Austrije i Švajcarske, a kasnije i za treće kupce”, dodaje Novaković.

Kada je reč o broju radnika i vrednosti izvoza, ona ističe da se broj zaposlenih kreće između 100 i 110, dok Albiro iz Užica mesečno izvozi usluge u vrednosti oko 105.000-110.000 evra.

Komentarišući stanje na tržištu i uticaj spoljnjih faktora na njihovo poslovanje, Novaković kaže da je ovo prilično izazovan period i da se bukvalno vodi borbra za opstanak.

“Sa jedne strane imamo čvrst kurs evra, a s druge banka nam isplaćuje po nižem kursu nego što je (zvanični srednji) kurs Narodne banke Srbije tako da svaki mesec knjižimo kao trošak negativne kursne razlike. Sa druge strane, inflacija, a još više velika povećanja minimalnih zarada čine da smo po cenama usluga manje konkuretni od zemalja u regionu. Visoka opterećenja u vidu poreza i doprinosa na zarade utiču na to da su neto zarade niske. U Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, primera radi, tekstilna industrija ima olakšice, država se odrekla dela doprinosa u korist zaposlenih, za poslodavca bruto iznos ostaje isti, ali radnik prima veću zaradu. Kod nas takva inicijativa postoji godinama, ali bez konkretnog pomaka”, ističe direktorka firme Albiro.

Spoljni uticaji poput rata u Ukrajini, krize na Bliskom istoku takođe utiču nepovoljno na tekstilnu industriju.

“Uopšte, stanovnici i vlasti zemalja zapadne Evrope na prve znake krize reaguju kroz mere štednje. Konkretno, u tekstilnoj industriji, smanjuju se proizvodi na lageru, naručuje se samo poznata količina za poznatog kupca, neki raniji dogovori se storniraju. Na primer, mi sedmično imamo upite od manjih tekstilnih preduzeća koji zbog smanjenje tražnje imaju problema da popune kapacitete”, ističe Novaković.

Kada je reč o radnoj snazi, naša sagovornica kaže da je i tu tržište nepovoljno, da je teško doći do novih radnika, a uz niske zarade jos teže.

“Starosna struktura je takođe nepovoljna, uglavnom su u tekstilu zaposlene žene preko 50 godina starosti, samim tim su i odsustva zbog bolovanja česta. Pored toga, činjenica je da radnik koji radi ceo mesec zaradi isto ili tek malo više nego onaj kome po osnovu bolovanja mora biti isplaćena minimalna zarada, što baš nije faktor koji može da motiviše zaposlene. Dosta tekstilnih firmi je odlučilo da uvozi radnu snagu iz zemalja Azije. Naše preduzeće još uvek odoleva i pokušava da kroz fer uslove rada i traženjem isplativijih poslova uposli lokalno stanovništvo”, napominje Novaković.

I pored svih nepovoljnih okolnosti u poslovanju sa kojima se susreću, direktorka firme Albiro, podvlači da sve ove faktore u njihovom preduzeću posmatraju ne kao probleme, već kao izazove. Prema njenim rečima, Srbija ima tradiciju u tekstilnoj industriji, još uvek ima i znanja, iskustva i stručnjake, koje treba iskoristiti.

“Mi se trudimo da kroz visoki kvalitet i poštovanje termina dobijemo bolju cenu za svoj rad, da zadržimo radnike i dobijemo novi mlađi kadar. Trenutno smo jedino tekstilno preduzeće u Užicu i okolini koje aktivno podržava dualno obrazovanje, preuzeli smo obavezu za pet učenika. Drugi su odustali jer ti učenici moraju da budu plaćeni. Moguće je da je to za neke zaista trošak koji ne mogu sebi dozvoliti. Za nas je to investicija, ulaganje u budućnost”, navodi Novaković.

“Ako treba podvući crtu ispod ovog trogodišnjeg iskustva, kao aktuelni rukovodilac ovog preduzeća, rekla bih – dok se svakodnevno borimo za opstanak, istovremeno pravimo planove za budućnost, cilj nam je da od naše firme Albiro Užice napravimo regionalni logistički centar, da proširimo našu ponudu i ostvarimo saradnju sa ostalim preduzećima u regionu”, kaže naša sagovornica.

Ništa manje važno, kako ističe, paralelno sa svim ovim ciljevima jeste da stvore fer radne uslove i zarade za svoje zaposlene.

“Kada kažemo ‘snaga naše kompanije su radnici’ to nije fraza, već stav. Uprkos ogromnim tehničkim naprecima u svim oblastima, čovek još uvek nije zamenjiv. Zemlje zapadne Evrope su u konkurentnoj borbi, trci za profitom, skoro ugasile tekstilnu proizvodnju. Mi ne možemo biti tako jeftini kao azijske zemlje, čak ni kao pojedine zemlje u regionu, ali kroz ulaganje u radnike, u nove stručnjake, možemo početi da vraćamo Srbiju na značajno mesto u ovoj industrijskoj grani. Na sreću, imamo podršku od vlasnika i rukovodstva matične kompanije u Švajcarskoj. Nadamo se da će i naše državne strukture obratiti više pažnje na tekstilce, pogotovo izvoznike. I kao i u svemu u životu, računam i na neki faktor sreće, na povoljnije uslove u zapadnoj Evropi, kao sto su povećanje potraznje i bolja cena rada za ove usluge i proizvode, jer naš rad to zaslužuje”, zaključuje direktorka Albiro firme u Užicu Mira Novaković.