Uređuje se desna obala Dunava kod arheološkog nalazišta Vinča-Belo brdo

Projekat uređenja desne obale Dunava u zoni arheološkog nalazišta Vinča-Belo brdo ima za cilj da obezbedi trajnu zaštitu nalazišta od štetnog dejstva visokih voda i erozije, kao i da unapredi pristupnu infrastrukturu i uslove za turističku i naučnu prezentaciju lokaliteta.

Obuhvata dužinu od 840 metara uzvodno od ušća reke Bolečice u Dunav i realizuje se u tri faze: sanacija stare obaloutvrde, izgradnja novog nasipa nizvodno i uzvodno od postojećeg, uz izgradnju pešačkih staza, čeličnih terasa, hortikulturno uređenje i urbani mobilijar.

Arheološko nalazište smešteno je u Grockoj i kulturno je dobro od izuzetnog značaja za Srbiju -predstavlja ključni segment nacionalnog i evropskog kulturnog nasleđa. Obala je već bila delimično zaštićena nasipom izgrađenim 1984. godine, ali su klimatske promene, podizanje nivoa Dunava i pojava klizišta stvorili potrebu za sanacijom i proširenjem postojeće infrastrukture.

Ocenjeno je da realizacija projekta neće izazvati značajne negativne uticaje na životnu sredinu ukoliko se sprovedu sve propisane mere zaštite. Naprotiv, očekuje se da doprinese stabilizaciji tla, zaštiti kulturnog nasleđa i unapređenju uslova za posetioce i istraživače, navedeno je u Zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta, objavljenom na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

“Predviđene aktivnosti obuhvataju građevinske radove, upotrebu prirodnih resursa poput šljunka i kamena, kao i upotrebu građevinske mehanizacije, što može izazvati privremeno zagađenje vazduha, buku i stvaranje građevinskog otpada. Međutim, svi negativni uticaji su vremenski ograničeni, kontrolisani i mogu se ublažiti standardnim merama zaštite životne sredine“, dodaje se.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti arheološkog lokaliteta. Radovi se planiraju u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture i uticaji na kulturno nasleđe će biti strogo kontrolisani. U slučaju neočekivanih arheoloških otkrića radovi će biti obustavljeni, a nalazi zaštićeni u saradnji sa nadležnim institucijama.

Na širem prostoru nema aktivnih zaštićenih prirodnih dobara, ali se Dunav tretira kao međunarodni ekološki koridor. Uticaji na vodu, vazduh, zemljište i biljni i životinjski svet ocenjeni su kao lokalizovani i niskog intenziteta, uz mogućnost potpune sanacije.

U fazi korišćenja očekuje se pozitivan uticaj u vidu zaštite od poplava, unapređenja uslova za istraživanje i prezentaciju nalazišta i podsticanja održivog turizma.

“Projekat je usklađen sa Prostornim planom posebne namene, izmenama iz 2024. godine i master planom razvoja turizma za područje Vinče. Time je obezbeđena legalna i strateška osnova za realizaciju“, dodaje se.

Ne očekuju se prekogranični uticaji, a celokupna intervencija se sprovodi u skladu sa domaćim propisima o zaštiti životne sredine i kulturnih dobara.

Investitori su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Srbijavode, a projektant je Vodoprivreda Požarevac.