Uređuje se leva obala Save: U planu urbana terasa, parkur park, sanacija staza, zaštita od poplave…

Srbijavode su raspisale javni poziv za prvu i drugu fazu sanacije obaloutvrde, forlanda i priobalja sa pratećim sadržajima, parkovskim površinama i instalacijama na levoj obali reke Save, od ušća u Dunav uzvodno u dužini od 2.550 metara, kao deo prateće infrastrukture izložbe EXPO 2027, sa pratećom projektnom dokumentacijom.

Predviđeno je da sanacija obuhvata četiri faze. Prva obuhvata intervenciju od ušća do Brankovog mosta, u dužini od 1.085 metara, koja podrazumeva sanaciju obaloutvrde, parkovskih površina i rasvete, kao i izradu suvih provizorijuma. Površina sanacije iznosi 9,95 hektara.

Faza dva, od Tramvajskog mosta do mosta Gazela, obuhvata intervenciju u dužini od 980 metara, koja podrazumeva sanaciju obaloutvrde, parkovskih površina i rasvete. Površina sanacije iznosi 11,80 hektara.

U fazi tri radiće se intervencija u dužini od 360 metara i ona podrazumeva sanaciju obaloutvrde, parkovskih površina i rasvete. Površina sanacije iznosi 4,60 hektara.

Četvrta faza obuhvata intervenciju u dužini od 125 metara koja podrazumeva sanaciju obaloutvrde, parkovskih površina i rasvete. Površina sanacije je 0,85 hektara.

Zdrav stil života i energetski efikasna rasveta

Predviđena sanacija obaloutvrde u ukupnoj dužini od 2,55 km predstavlja jednu od ključnih mera unapređenja zaštite priobalja od poplava, navedeno je u tehničkoj specifikaciji. Sanaciju treba izvršiti tako da se značajno doprinese dugoročnoj stabilnosti i pouzdanosti sistema za zaštitu od poplava, što je od ključnog značaja za očuvanje infrastrukture i bezbednosti šireg područja.

Potrebno je rešenje sanacije obaloutvrde pažljivo koncipirati tako da unese svežinu u prostor, bez narušavanja postojećih prirodnih i urbanih karakteristika okruženja. Ovakvim pristupom postiže se balans između funkcionalnosti, estetike i održivosti – vrednosti koje su u osnovi modernog pristupa razvoju Beograda, dodaje se.

Neophodno je očuvati postojeće pravce kretanja pešaka, uz kompletnu rekonstrukciju podnih površina, odnosno zamenu postojećih ploča novim, kvalitetnijim materijalima. Na taj način bi se zadržala funkcionalna logika prostora, ali bi se značajno unapredio vizuelni i ambijentalni kvalitet.

Potrebno je zadržati stepen zauzetosti zelenim površinama, a ukoliko se ukaže potreba i povećati ga. Takođe potrebno je opremiti kompletnu trasu pešačkih staza savremenim urbanim mobilijarom tako da estetski i funkcionalno odgovara duhu mesta.

Poseban značaj ima sanacija postojeće biciklističke staze u dužini od 2,55 kilometara, što će direktno doprineti razvoju održivih oblika saobraćaja i povećanju mobilnosti građana.

„Beograd, kao savremena metropola, dobija važnu infrastrukturu koja podstiče zdrave stilove života i smanjuje zavisnost od motornog saobraćaja“, navedeno je.

U zoni Brankovog mosta potrebno je predvideti sadržaj u vidu urbane terase koja će omogućiti prelaz između različitih visinskih kota (branjeno/nebranjeno područje), ali i služiti kao prostor za odmor, druženje i razmenu – ključna tačka u strukturi javnog prostora.

Takođe potrebno je predvideti parkove sa sportskim sadržajem kao što su skejt-park i parkur park, što će ovaj segment grada učini atraktivnim za mlade i ljubitelje alternativnih sportova.

Predviđena je zamena javne rasvete modernim, energetski efikasnim svetiljkama, što će značajno umanjiti potrošnju električne energije i poboljšati bezbednost.

Кljučne prostore, kao što su Spomen-park Logor Staro sajmište i Park Republike Srpske, potrebno je renovirati, osvežiti i obogatiti novim sadržajima poput dečijih igrališta, teretane na otvorenom, sportskih terena i trim staza. Ove intervencije ne samo da bi očuvale istorijsko i kulturno nasleđe, već ga i aktiviraju u skladu sa potrebama savremenog života, stoji u tehničkoj specifikaciji.

Šta će biti sa splavom „Freestyler”?

Tehničkom dokumentacijom je potrebno predvideti i obuhvatiti i uklanjanje potonulog splava „Freestyler”, koji je većim svojim delom potonuo u Savu 1. januara 2023. godine. Кako je od tad prošlo više od dve godine, a u tom periodu su u više navrata nailazile veće vode koje su nanele i određene količine rečnog nanosa, njegova težina je samim tim povećana.

„Iz tih razloga, kao i usled najverovatnijeg pucanja noseće konstrukcije i oštećenja pontona, tehnički nije izvodljivo njegovo vađenje u celosti. Vađenje je moguće samo njegovim sečenjem u više delova, koji bi se utovarili u barže ili na obalu i odatle odnosili na za to predviđenu deponiju“, stoji u dokumentaciji.

Potrebno je primeniti neophodnu mehanizaciju za realizaciju ovih radova kao što su hidraulički bager sa odgovarajućim nastavcima i tehnički plovni objekat. Radove na uklanjanju je moguće izvesti pri nižim vodostajima i kad je vidljivost pod vodom zadovoljavajuća.

Treće osnovno tužilaštvo je donelo rešenje kojim se postupak vađenja splava, kao i sve neophodne pripremne radnje, poveravaju pravnom licu koje će odrediti JVP Srbijavode.