Usporavanje inflacije stalo u aprilu, ali se već u maju očekuje pad na 4,5 odsto

U odnosu na vrhunac iz marta 2023. godine, ukupna inflacija je u aprilu ove godine bila više nego trostruko niža i iznosila je pet odsto, a prema novoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se u granice cilja najverovatnije vratiti u maju, i kretaće se oko 4,5 odsto, izjavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.

Centralna banka je poboljšala i projekciju rasta BDP-a u ovoj godini i sada smatra da je izvesnije da će privredni rast iznositi 3,5 odsto.

Kada je reč o uzrocima koji su doveli do toga da višemesečno usporavanje inflacije bude zaustavljeno u aprilu, kada je inflacija bila na istom nivou kao i u martu, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević ističe da je ključ u tome što je u aprilu dospeo novi rod voća i povrća.

„Inflacija je inače od kraja prošle godine opadala i brže nego što smo očekivali, ali je april speficičan po tome što najviše utiču cene novog roda, iako su cene hrane u prvom tromesečju rasle po stopi od 0,8 odsto, što je sezonski dosta manji rast od uobičajenog. Zaustavljanje opadanja inflacije u aprilu ne ugrožava, međutim, opadajuću putanju inflacije u nastavku godine, a za 2024. očekujemo da će prosečna stopa inflacije iznositi 4,4 odsto„, objasnio je Jakovljević odgovarajući na pitanje Biznis.rs.

Guvernerka Tabaković je precizirala da se NBS oslanja na now-cast model projekcija inflacije, koji uključujuje i elemente veštačke inteligencije, i otkrila da su taj i drugi modeli koje koristi u analizi pokazivali da će u aprilu inflacija iznositi 4,8 odsto.

„Međutim, kada smo dobili podatke Republičkog zavoda za statistiku, bili smo razočarani što ipak nije tako, pa smo se čak i zabrinuli za mesečni rast cena. Ali, nikada ne možete sa sigurnošću da tvrdite kakav će biti rezultat, pošto nikada ne znate gde će se desiti ‘iskakanje’ – jedne godine je to bio krompir, jedne šargarepa, ove godine to je kupus…“, dodala je guvernerka i istakla da sve ukazuje da će se rast cena vratiti u ciljani okvir u maju, i da će se stopa kretati oko 4,5 odsto.

Tabaković je u uvodnom izlaganju podsetila da opadajuća putanja inflacije i očekivano kretanje njenih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja sve više otvaraju pitanje kada treba započeti ublažavanje monetarne politike i koliko i kojim tempom ga treba sprovoditi.

„Naš stav je ipak bio da treba zadržati princip opreznosti kako ublažavanje monetarne politike ne bi bilo preuranjeno“, osvrnula se na odluku da referentna kamatna stopa ostane na 6,5 odsto.

Poboljšanje prognoze privrednog rasta

Centralna banka do sada je stajala pri prognozi da će se rast BDP-a ove godine kretati u rasponu od tri do četiri odsto, ali je na današnjoj prezentaciji Izveštaja o inflaciji objavljeno da je prognoza poboljšana.

„Brži rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju od 4,6 odsto, odnosno 1,1 odsto desezonirano, povećava verovatnoću da će ovogodišnja stopa privrednog rasta biti bliža centralnoj vrednosti raspona projekcije, pa projektujemo da će rast iznositi 3,5 odsto. Slična očekivanja imaju i druge relevantne međunarodne institucije – Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Consensus Economics, pri čemu će taj rast, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope“, istakla je guvernerka.

Analize NBS i dalje ukazuju na to da će izvoz po svemu sudeći ove godine negativno doprineti privrednom rastu, dok se pozitivan doprinos očekuje pre svega od domaće tražnje, ali i uvoza, zbog realizacije investicija, uključujući i one vezane za EXPO i plan Srbija 2027.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, one su na kraju aprila iznosile 1,7 milijardi evra, dok je NBS na deviznom tržištu tokom prvog tromesečja intervenisala neto kupovinom deviza u iznosu od 530 miliona evra.

Rizici stižu iz sfere geopolitike

Tabaković je upozorila da neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i rasta BDP-a u najvećoj meri i dalje potiče od geopolitičkih odnosa i izgleda za globalni privredni rast, kao i njihovog uticaja na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.

Naglasila je, međutim, da ni ostvarenje tih rizika ne bi trebalo da znatnije utiče na projekciju rasta cena i dovede do izlaska inflacije iz granica cilja.

„Rizici projekcije potiču i od brzine rasta domaće tražnje, pre svega po osnovu visine priliva stranih direktnih investicija i ulaganja u infrastrukturu i sektor energetike. Od domaćih rizika važan je i ishod domaće poljoprivredne sezone, koji se u slučaju inflacije u najvećoj meri odnosi na kretanje cena voća i povrća, dok je za bruto domaći proizvod od posebne važnosti rod žitarica“, zaključila je guvernerka na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.