Ušteda, modernizacija, ekonomska integracija… – Šta Srbija može da očekuje od članstva u SEPA?

Srbija je od juče članica Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (Single Euro Payment Area – SEPA), čime se pridružila zemljama bivše Jugoslavije – Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Ovo znači da je na čekanju iz regiona ostala još samo Bosna i Hercegovina.

Kako je navela Narodna banka Srbije (NBS), preduzeti su koraci da se platni sistemi i regulative usaglase sa standardima Evropske unije, što predstavlja važan korak na putu evropskih integracija.

Na panelu u okviru Finticipate Foruma, koji se održava u beogradskom hotelu Mona Plaza, regulatori i stručnjaci iz industrije razmenili su regionalna iskustva i najbolje prakse u primeni SEPA i Direktive o platnim uslugama (PSD2) u zemljama Evropske unije i van nje.

Bruno Vukoja, izvršni direktor Sektora platnog prometa Hrvatske narodne banke, istakao je da je ova zemlja već sedam godina u SEPA, te da je to donelo modernizaciju platnog prometa, dok je proces za uvođenje evra bio mnogo jednostavniji.

“Efekti su pozitivni. Dobili smo jedinstveno korisničko iskustvo, jedinstvene standarde, kao i niže cene platnih usluga”, naveo je Vukoja.

Prva zemlja Zapadnog Balkana koja je ušla u SEPA sistem bila je Crna Gora u novembru prošle godine. Ovo je važno za pozicioniranje, ne samo Crne Gore nego i celog regiona, u evropskom finansijskom sistemu, smatra Jelena Davidović, načelnica Direkcije za finansijske tehnologije Ministarstva finansija Crne Gore.

“Reč je o ekonomskoj integraciji regiona, čije će benefite osetiti građani, a posebno mala i srednja preduzeća”.

Luka Uskoković, savetnik Upravnog odbora, direktor za platni promet, fintech i upravljanje gotovinom NLB Banka Podgorica, istakao je da će od 6. oktobra ove godine početi da se primenjuje platni promet u SEPA i da će 90 odsto biti usmereno ka zemljama u okviru ovog područja.

“Za zemlje koje nisu u EU, SEPA donosi velike uštede tokom transakcija i tako direktno utiče na ekonomiju. To nije samo finansijski alat, nego strateška poluga za ekonomski rast”, naglasio je.

Diskusija se fokusirala i na izazove i mogućnosti koje proizilaze iz pomenutih propisa, uključujući uticaj pouzdane autentifikacije klijenata (SCA), bezbedne komunikacije i otvorenog bankarstva na okruženje plaćanja.

Snežana Sofijanić, šefica za saradnju sa vladama u Jugoistočnoj Evropi u kompaniji Visa, pojasnila je da se SCA uvodi u okviru direktive PSD2, kao zahtev da se obezbedi dodatna autentifikacija za plaćanje. PSD2 predstavlja propis Evropske unije koji reguliše platne usluge i pružaoce tih usluga u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA). Cilj je da se pojačaju konkurencija, inovacije i bezbednost u industriji plaćanja.

“Ovo potpuno menja ekosistem kartičnog plaćanja, pa je bitno da banke dizajniraju koncept koji žele da primene. Takođe, veoma je važna edukacija i korisnika, ali i trgovaca, kako ne bi dolazilo do nedoumica da je reč o prevari i kako bi sistem funkcionisao, odnosno kako bi kupovina bila obavljena, a ne da se od nje odustane jer korisniku nije jasno šta se od njega zahteva”, rekla je Sofijanić.

Dok se PSD2 prvenstveno fokusira na plaćanja u maloprodaji – online, kartična i mobilna plaćanja, PSD3 obuhvata širu paletu platnih usluga kao što su korporativna plaćanja, online plaćanja sa posebnim naglaskom na e-commerce, kao i međunarodna plaćanja.

S obzirom na to da je PSD3 na horizontu, Bruno Vukoja je rekao da se očekuje unapređenje onoga što je postignuto kroz PSD1 i PSD2, te da dođe do ujednačavanja tržišta.

Kako su panelisti zajednički zaključili, svedočimo evoluciji plaćanja, a zakonodavne promene u EU su veoma brze, zahtevi su sve složeniji, pa ih treba pratiti i prilagođavati se.