Usvojen predlog zakona o zajmu između EU i Srbije u iznosu od 1,13 milijardi evra

Vlada Srbije usvojila je predlog zakona kojim se potvrđuje sporazum o zajmu između Evropske unije i Republike Srbije. Reč je o iznosu do 1,13 milijardi evra (1.131.090.929,77), sa rokom otplate od 40 godina, uz „poček“ od deset godina, što znači da otplata glavnice počinje 2034. godine „i ravnomerno se raspoređuje u jednakim iznosima isplate tokom preostalog roka dospeća“.

Kako piše portal N1, u obrazloženju predloga zakona podseća se da je budžetom za 2024. godinu predviđeno zaduživanje kod Evropske unije do iznosa od 1,2 miliona evra u okviru Instrumenta EU za reformu i rast za Zapadni Balkan.

Kako Narodna skupština mora da potvrdi ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, Vlada Srbije usvojila je na sednici u četvrtak, 5. decembra, „Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Evropske unije, koju predstavlja Evropska komisija, kao zajmodavca i Republike Srbije, kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije, kao fiskalnog agenta zajmoprimca, u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan“.

Sporazum je, kako se navodi, potpisan 28. novembra i 29. novembra 2024. u Beogradu i Briselu.

Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan podrazumeva šest milijardi evra za ceo region Zapadnog Balkana, od čega dve milijarde granta i četiri milijarde u „mekim kreditima“ („soft loans“ – sadrže elemente pomoći za razvoj) za period 2024–2027. godine.

Za Republiku Srbiju će okvirno, kako se navodi u obrazloženju predloga zakona, biti raspoloživo ukupno 1,59 milijardi evra za ceo period finansiranja (2024–2027), uz napomenu da će deo sredstava biti obezbeđen kao budžetska podrška u kreditima, a oko polovine sredstava (53,3 odsto tj. ceo grant i deo kredita) biće opredeljen za projekte WBIF (Western Balkans Investment Framework).

Instrument za reforme i rast predviđa, kako se navodi, „kreditiranje po veoma povoljnim uslovima, koji podrazumevaju otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina, sa počekom od deset godina“.

Od ukupno raspoloživog iznosa za Srbiju, okvirno 1,131 milijarda evra iznose krediti i 455 miliona grant.

Konačno, od ukupnog iznosa zajma, za budžetsku podršku okvirno će biti na raspolaganju 738 miliona evra, dok za finansiranje projekata WBIF 393 miliona evra kredita i 455 miliona evra granta.

Za povlačenje sredstava Instrumenta neophodno je da Republika Srbija ispuni opšte preduslove (napredak u oblastima demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, kao i u dijalogu sa Prištinom); opšte uslove (makroekonomska stabilnost, transparentnost budžeta i napredak u reformi javnih finansija), kao i uslove za plaćanja, to jest da ispuni indikatore iz Reformske agende.

Da bi se obezbedila isplata sredstava, korisnici će dva puta godišnje podnositi zahtev Evropskoj komisiji, koja će potom proceniti ispunjenost preduslova, opštih uslova i specifičnih kriterijuma vezanih za sprovođenje reformskih mera predviđenih za dati period, a nakon toga će se realizovati isplate.