Uvode se veća ovlašćenja inspekcije, kazne za vređanje i ometanje rada do 60.000 dinara

Predložene izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru uvode niz novina koje menjaju način rada inspekcija, ali i komunikaciju sa građanima i privredom. Već na samom početku predloženih izmena uvodi se jasnije definisanje uloge inspektora, odnosno naglašava se da je reč o „ovlašćenom“ licu, čime se dodatno precizira njegov status.

Takođe, uvodi se i novi servis namenjen građanima i privredi – uspostavlja se Centar za objedinjeni prijem predstavki i pritužbi.

Jedna od značajnijih novina odnosi se na proširenje ovlašćenja inspektora. Predviđa se mogućnost prinudnog otvaranja objekta radi sprovođenja nadzora, uz angažovanje stručnih službi i lica kada je to neophodno za pristup prostorijama. Time se inspekcijama daje dodatni alat za postupanje u situacijama kada nadzirani subjekti ne sarađuju.

Dalje izmene uvode i širi krug situacija u kojima se može sprovesti dopunski inspekcijski nadzor, uključujući postupanje po merama unutrašnje kontrole, ali i na osnovu upozorenja nadležnih organa.

Organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kada obavljaju poverene poslove nadzora, ubuduće će svoje planove dostavljati nadležnom ministarstvu na mišljenje najkasnije do 1. decembra, dok konačno usvajanje planova mora da se završi do kraja godine.

Uspostavljanje Kontakt centra za pritužbe

Posebna pažnja posvećena je ulozi Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Njene nadležnosti se proširuju – pored unapređenja koordinacije, naglasak se stavlja i na jačanje kapaciteta i ujednačenosti rada inspekcija. Komisija dobija i mogućnost da inicira obezbeđivanje finansijskih i tehničkih sredstava za rad inspekcija na svim nivoima. Takođe, uvodi se obaveza da putem sistema e-Inspektor i Kontakt centra odgovara na predstavke i pitanja građana u roku od sedam dana.

Zakon donosi i detaljnije uređenje naloga za inspekcijski nadzor. Propisuje se niz obaveznih elemenata koje nalog mora da sadrži – od podataka o inspektoru i subjektu nadzora, preko procene rizika, do preciznog opisa predmeta i trajanja nadzora.

U pojedinim situacijama predviđa se da se postupak može pokrenuti i bez naloga, naročito kada nadzor sprovodi rukovodilac inspekcije.

Kada je reč o obaveštavanju subjekata nadzora, uvodi se pravilo da se ono vrši najkasnije tri dana pre početka kontrole, pre svega elektronskim putem. Ipak, zakon ostavlja mogućnost da se nadzor sprovede i bez prethodne najave u slučajevima hitnosti, zaštite javnog interesa ili opasnosti od uništavanja dokaza. Za inspekciju rada predviđen je poseban režim – obaveštavanje nije obavezno, osim kod redovnih kontrola.

Novine se odnose i na postupanje po predstavkama. Građani će moći da ih podnose i preko Kontakt centra, dok se uvodi pravilo da inspektor, po pravilu, ne postupa po anonimnim prijavama, osim ako proceni da postoje osnovi za reagovanje. Istovremeno se štiti identitet podnosioca predstavke, osim u situacijama kada je njegovo otkrivanje neophodno za vođenje postupka.

Inspekcija rada dobija dodatna ovlašćenja, pa može vršiti nadzor u bilo koje vreme kada se na radu zateknu lica.

U slučaju ometanja inspekcijskog nadzora, zakon predviđa strože mere. Inspektor može zabraniti obavljanje delatnosti dok se nadzor ne omogući, ali i pokrenuti prekršajni ili krivični postupak protiv odgovornog subjekta.

Inspektorima se predloženim izmenama omogućava da fotografišu i snimaju tok nadzora, uz prethodno obaveštavanje prisutnih, kao i da koriste snimke sa sistema video-nadzora kao dokaz, u skladu sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti i dokazivanju.

Veliki deo izmena odnosi se na postupak privremenog oduzimanja predmeta i životinja, koji se sada detaljno uređuje. Inspektor dobija ovlašćenje da tokom nadzora, ali i pre formalnog pokretanja postupka, privremeno oduzme robu, dokumentaciju ili druge predmete kada postoji bojazan da bi dokaz mogao nestati ili biti otežan za pribavljanje. Isto važi i za životinje, kada su predmet nadzora.

Značajno su razrađene i mere koje inspektor može izreći. Pored zabrana i ograničenja obavljanja delatnosti, predviđena je mogućnost njihovog pooštravanja u slučaju ponovljenih prekršaja u roku od dve godine. Inspektor može reagovati i bez ostavljanja roka za otklanjanje nepravilnosti, kada je potrebno hitno zaštititi javni interes.

Uz to, inspektor dobija ovlašćenje da zatvori i zapečati prostorije, opremu i sredstva rada, kao i da privremeno ili trajno oduzme predmete i životinje povezane sa kršenjem propisa. Posebne mere mogu uključivati povlačenje proizvoda sa tržišta, njihovo uništavanje ili čak uklanjanje objekata, u skladu sa posebnim zakonima.

Izmene dodatno preciziraju i postupanje u slučajevima rada „na crno“. Kada se otkrije neregistrovani subjekt, inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim zabranjuje dalji rad do ispunjenja zakonskih uslova, oduzima spornu robu i nalaže otklanjanje drugih nepravilnosti.

Zapisnik sa inspekcijskog nadzora ubuduće mora da sadržati detaljan opis dokaza, utvrđeno činjenično stanje i jasno obrazloženje na osnovu kojih dokaza su činjenice utvrđene, kao i opis eventualnih nepravilnosti i mera za njihovo otklanjanje, uz pravni osnov i rokove.

Veliki akcenat stavljen je na vođenje elektronskih evidencija kroz sistem e-Inspektor. Uspostavlja se centralna baza podataka o nadziranim subjektima i objektima, koja obuhvata sve relevantne informacije – od identiteta i delatnosti, do istorije nadzora i izrečenih mera.

Nacrtom zakona se uređuje i pravo na pritužbu – građani i privreda mogu podneti prigovor na rad inspektora, na koji nadležni organ mora odgovoriti u roku od 15 dana, uz mogućnost obraćanja Zaštitniku građana nakon iscrpljenih pravnih sredstava.

Kazne do 500.000 dinara za pravna lica

Nove odredbe uvode novčane kazne za korišćenje ili promet privremeno oduzetih predmeta, kao i za neprimereno ponašanje prema inspektoru, uključujući vređanje i pretnje. Inspektor ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog, uz prethodno upozorenje.

Najviše kazne predviđene su za pravna lica koja koriste, prodaju ili na bilo koji način raspolažu predmetima koji su već privremeno oduzeti u postupku nadzora ili zaplenjeni. Za ovaj prekršaj kazna se kreće od 50.000 do 500.000 dinara.

Preduzetnici za isto delo plaćaju znatno niže, ali i dalje značajne kazne – od 25.000 do 250.000 dinara, dok se fizička lica kažnjavaju u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Istovremeno, odgovorno lice u pravnom licu takođe snosi posledice, sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Posebno se sankcioniše i neprimereno ponašanje prema inspektoru. Fizičko lice koje vređa, preti ili se drsko ponaša kažnjava se fiksno sa 50.000 dinara. Za preduzetnike je ta kazna nešto viša i iznosi 60.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu plaća 50.000 dinara.

Inspektor ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog, ali tek nakon što prethodno upozori lice na nedozvoljeno ponašanje. Ukoliko se takvo ponašanje nastavi, sledi izricanje novčane kazne.

Zakon precizira i obavezu korišćenja sistema e-Inspektor u radu, dok se njegova puna primena planira fazno, najkasnije do 2028. godine. Predviđeno je i povezivanje različitih državnih evidencija u jedinstvenu bazu podataka.

Institucijama su postavljeni rokovi za donošenje podzakonskih akata, usklađivanje internih pravilnika i dostavljanje podataka, dok se pojedinim inspektorima omogućava da nastave rad i ako još ne ispunjavaju sve nove uslove.

Postojeći pravilnik o zapisniku o inspekcijskom nadzoru se ukida, a puna perimena novog zakona predviđena je od 1. januara 2027. godine.