Uvođenje autonomnih vozila u Srbiji u začetku, građani oprezni ili neinformisani

Prema istraživanju koje je sproveo NALED čak 41 odsto ispitanika, građana Srbije, uopšte nije upoznato sa autonomnim vozilima, dok svega dva procenta tvrdi da je izuzetno upoznato. Više od polovine građana smatra da su autonomna vozila još uvek u testnoj fazi, dok svaki četvrti ispitanik misli da tek nekoliko država ima takva vozila na svojim ulicama.

Učesnici ankete kao prednosti samovozećih vozila uočavaju bolje performanse, kao što su brzina i preciznost, veća ugodnost vožnje i bezbednost. Sa druge strane, tri su ključna nedostatka koje gotovo polovina ispitanika ističe i to: veliki troškovi nabavke i korišćenja autonomnih vozila, neprilagođena infrastruktura, ali i mogućnost preovladavanja kompjuterskog upravljanja nad čovekom, navodi se u istraživanju.

Kada je u pitanju bezbednost, iako nešto manje od trećine ispitanika to navodi kao prednost, više od jedne četvrtine građana Srbije se ne bi osećalo sigurno ni u slučaju da se voze u autonomnom vozilu, a ni kada bi se takvo vozilo našlo u saobraćaju u kom oni učestvuju. Svega 10 odsto građana ova vozila doživljava kao potpuno sigurno prevozno sredstvo.

Građani su prilično podeljeni i kada je u pitanju poverenje da autonomno vozilo može da izbegne opasnost u saobraćaju bolje od čoveka – 29 procenata je onih koji veruju da može, dok 27 odsto daje prednost vozaču, pokazali su rezultati ankete.

Autonomna ili samovozeća vozila predstavljaju novu generaciju i ona se mogu kretati samostalno, uz određene intervencije osobe u vozilu, uglavnom kada je to potrebno. Ova vrsta vozila „iz budućnosti“ funkcionišu tako što poseduju visoki tehnološki sistem koji se sastoji od kamera, radarskih senzora i laserskih zraka pomoću kojih automobil spoznaje okruženje u kom se nalazi, kao i druge učesnike u saobraćaju.

Vozilo neprekidno beleži nove informacije koje prima iz okruženja i reaguje u skladu sa njima. Pomoću senzorskih i GPS tehnologija vozila prate mape puteva, uključujući i dešavanja na njima, kako bi stigla do željene destinacije, a pojedini, napredniji sistemi, imaju mogućnost da uz pomoć informacija senzora samostalno ažuriraju svoju rutu.

Prema izveštaju NALED-a trenutno se većina kompanija automobilske industrije bavi osmišljavanjem ili testiranjem vozila sa četvrtim nivoom autonomije, kojima u potpunosti upravlja kompjuter, ali čovek i dalje ima mogućnost da preuzme kontrolu u bilo kom trenutku, dok su vozila drugog i trećeg nivoa koja podrazumevaju autopilot sistem uveliko zastupljena.

Autonomna vozila se danas koriste za prevoz ljudi i dostavu hrane u pojedinim gradovima Sjedinjenih Američkih Država.

Od velikih kompanija, Volvo je najavio da bi do sredine ove godine trebalo da započne testiranje autonomnih vozila na višem nivou, i to na putevima Kalifornije. Takođe, kada su u pitanju evropske države, Francuska će od septembra 2022. godine, kada zakonske odredbe o autonomnim vozilima stupaju na snagu, postati prva koja je regulatorno uredila ovu oblast. Mađarska je vodeća država u regionu kada je u pitanju razvoj autonomnih vozila, zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi, pre svega razvijenoj mreži i dobro uređenim putevima koji će, prema ciljevima mađarske vlade, do 2025. godine, biti opremljeni visokim tehnologijama. Mađarska je uspešno otvorila i testno okruženje za istraživanje i testiranje autonomne vožnje, ZalaZone.

Kada je u pitanju uvođenje autonomnih vozila u Srbiji, ono je tek u začetku. Za sada je Akcionim planom za sprovođenje Strategije održivog razvoja Republike Srbije do 2030. godine planirana izgradnja Centra za istraživanje i razvoj i testiranje električnih i autonomnih vozila i dronova.

Ono što najviše brine vozače je bezbednost ovih vozila, odnosno kako će ih voziti, a da ih ne voze. S obzirom na to da se radi o visokotehnološkim sistemima, prostor za grešku je minimalan.

Kako se navodi u istraživanju, očekuje se da će razvoj autonomnih vozila doneti brojne prednosti. Jedna od njih je veća dostupnost vozila različitim osetljivim grupama. Naime, kako neće postojati potreba za upravljanjem, autonomna vozila bi bila pogodna za stare, kao i za osobe sa invaliditetom. Vožnja u autonomnom vozilu treba da pruži i veću udobnost, smanjujući mentalni napor tokom vožnje.

Takođe, autonomna vozila bi mogla doprineti boljem funkcionisanju saobraćaja u vidu smanjenja gužve na putevima, prevelikih sigurnosnih razmaka među vozilima ili većim poštovanjem saobraćajnih pravila i signalizacije, s obzirom na to da će vozila biti programirana tako da ne zaobilaze nijedno propisano pravilo.

Naravno, od ovih vozila se očekuje da pozitivno utiču i na životnu sredinu zbog efikasnije potrošnje energije.

Kada je bezbednost u pitanju, u istraživanju se navodi da je sistem koncipiran tako što poštuje sva pravila u saobraćaju, razmak između vozila, ograničenja brzine, kao i odsustvo emocija u nepredviđenim situacijama, pa smanjuje rizik od prekršaja i saobraćajnih nezgoda. Ipak, mišljenja stručnjaka su po ovom pitanju podeljena, zbog situacija poput mogućnosti iznenadnog kvara ili otkazivanja sistema, kao i mogućnosti hakovanja.