Uvoz dobre genetike koči izdavanje dozvola

Romanovska ovca, jedna od najplodnijih u svetu, nastala je u Rusiji, a selо Gibarac kod Šida može da se pohvali šampionskim grlima. Na farmi porodice Trifunović ima gotovo 200 ovaca, a uz pomenutu rasu tu su i il de frans i safolk. Ovog leta od 16 ovaca stiglo je rekordnih 54 jaganjaca. Vredni domaćin Aleksandar obrađuje i 70 jutara zemlje.

Pet godina je radio u Nemačkoj, ali je uvek znao da će se vratiti. Sa tadašnjom devojkom, a današnjom suprugom, kupio je kuću i zasnovao farmu, oslanjajući se na korene ovčarstva u porodici. Sada je to, kako kaže, ozbiljna priča, ovenčana nagradama Novosadskog sajma – četiri godine je šampion sa il de frans rasom, a dve godine sa rasom safolk. Postao je i sudija za ocenjivanje romanovskih ovaca na sajmovima.

“Želeli to da priznaju ili ne, ovčari nikada bolje nisu živeli – nijednom nije ostala puna štala. Možda se vuna ne prodaje kao nekada, ali tu su jaganjci ili, kao kod mene, grla za rasplod, gde se vodi računa o genetici. Potražnje za rasplodnim materijalom itekako ima. Onaj ko se bavi kvalitetnom genetikom, taj nikad neće imati dosta. Ko želi da živi dobro od ovog posla, trebalo bi da ima oko 100 ovaca, ali i da se trudi da prati inovacije”, kaže za Biznis.rs Aleksandar Trifunović, koji je prvi u Srbiji u upotrebu uveo inovativnu mašinu za šišanje ovaca, sečenje papaka, vakcinaciju.

Kada je reč o subvencijama, navodi da su one veliki vetar u leđa, te da su u Srbiji veće nego u zemljama okruženja.

“Na primer, kod nas su one 10.000 dinara po ovci, oko 85 evra, dok su u Hrvatskoj deset puta manje, oko osam evra. Oni imaju neke druge olakšice, na primer prilikom uvoza, jer se nalaze u Evropskoj uniji”, kaže naš sagovornik.

Kao manu konkursa za dobijanje različitih podsticaja ističe bodovanje, za koje smatra da nekada nije korektno, kao i poistovećivanje stočara i ratara, posebno kada je reč o zakupu zemlje. Napominje i da sumnje u nameštanje konkursa mogu mlade stočare odvratiti od ovog posla.

Genetika od interesa i za ovčare i za državu, ali uvoz otežan

Aleksandar veliku pažnju poklanja genetici, smatrajući da je to od interesa i za državu, za koju kaže da bi trebalo više da se zainteresuje i da omogući da se dozvole za uvoz izdaju brže, kao i da se priznaju vakcine koje se koriste u Evropi. Ostvario je toliko dobru saradnju sa farmama iz Češke, da ima pravo da svake godine bira potomke od novih grla.

“U Francuskoj sam još prošle godine u avgustu, od Žan Luka Beržera, jednog od najvećih uzgajivača il de frans ovaca na svetu, kupio ovna koji je bio četvrti na tamnošnjem sajmu, kao i četiri ženke koje su bile na prvom mestu, za gotovo 10.000 evra. To vam govori koliko su grla tražena i vredna. Pošto ide u penziju sa njim sam se dogovorio oko preuzimanja 110 grla i pet ovnova, ali ni dan-danas nisam dobio dozvolu za uvoz. To je velika nemarnost”, navodi Trifunović.

Isti problem ima i kada je reč o uvozu šampionskih grla il de frans i safolk. Kako kaže, takav safolk ovan nikada nije došao u našu zemlju, ni toliko skup, jer sa svim troškovima košta više od 8.500 evra, a ni toliko kvalitetan. Sajam je bio u drugom mesecu, a do sada nije dobio dozvolu.

“Ne uvozim klaoničnu robu, nego genetiku, koja bi trebalo da unapredi naše ovčarstvo. Zaradiću i ja, ali to je i u interesu države, da naša zemlja ima takav kvalitet”, ističe sagovornik.

Povodom zabrane uvoza životinja i proizvoda životinjskog porekla, obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede. Kako ističu, obavljanje prometa vrši se u skladu sa aktuelnom epizootiološkom situacijom i prisustvom određenih zaraznih bolesti u zemlji izvoznici, kao i u zavisnosti od nacionalnih i međunarodnih propisa koji su na snazi i na osnovu kojih su izrađeni usaglašeni bilateralni uvozni sertifikati.

“U ovom smislu se, takođe, isti principi primenjuju i kada su u pitanju mali preživari, odnosno ovce i koze, kako na uvoz živih životinja, tako i na uvoz mesa i proizvoda od mesa, pri čemu će stepen ograničenja ili zabrana uvoza zavisiti od vrste bolesti koja je prisutna ili od njenog trajanja i raširenosti u pojedinim zemljama.

Tako na primer, kada se radi o izuzetno opasnim bolestima, kao što je slinavka i šap, koja je zarazna bolest svih preživara i svinja i čija pojava je vezana za suspenziju zdravstvenog statusa zemlje, primenjuju se stroge mere zabrane uvoza iz cele države, koje traju do zvaničnog povratka statusa zemlje slobodne od ove bolesti, a koji se pod određenim uslovima i nakon izvesnog vremena dobija od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH)”, navode za Biznis.rs.

Podećaju da je u 2024. godini slinavka i šap zabeležena u Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, ali je trenutno na snazi samo zabrana uvoza iz Slovačke, s obzirom na to da su Nemačka i Mađarska u međuvremenu povratile slobodan status.

Slične mere zabrane uvoza koje se odnose na suspenziju statusa zemlje odnose se i na pojavu bolesti kuge malih preživara i traju do prestanka bolesti u zemlji i sticanja uslova za povlačenje restriktivnih mera u skladu sa uslovima WOAH i usklađenim evropskim propisima, ako se radi o zemlji članici EU, dodaju.

Naredbom o preduzimanju mera radi sprečavanja unošenja zarazne bolesti slinavke i šapa i Naredbom o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti kuga malih preživara u Srbiju, bliže su propisane mere i uslovi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim propisima.

Od ostalih bolesti kod kojih se primenjuju restriktivne mere u pogledu zabrane ili ograničenja uvoza ovaca, ističu da je značajna zarazna bolest boginje ovaca i koza, koja je duže vreme prisutna u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj.

Navode i da je bolest plavog jezika vektorska zarazna bolest preživara koja je prisutna u kontinuitetu u mnogim evropskim zemljama, ali predstavlja bolest koja u izvesnoj meri može uticati na ograničenje, ali ne i na zabranu uvoza i prometa u Srbiju, u predmetnom smislu.

“Dakle, trajanje restriktivnih mera zabrane i uvoza ovaca i drugih životinja nisu administrativno određene, već su dinamične i zavise isključivo od prisustva zaraznih bolesti koje se mogu preneti u našu zemlju i podležu promenama shodno aktuelnoj epizootiološkoj situaciji. Bitno je napomenuti da se mere zabrane uvoza ne primenjuju jednostrano, jer je zemlja izvoznica u obavezi da adekvatne mere primenjuje i na svojoj teritoriji, u skladu sa međunarodnim obavezama”, ističu u Ministarstvu.