CPE: Izmene predloga zakona o porezu na dohodak građana otvaraju pitanja pravednosti

Važećim poreskim stopama najveće opterećenje snose najsiromašniji

IzdvajamoPoreziPoslovanjeSrbija

24.1.2025 13:33 Autor: Ljiljana Begović 2

Važećim poreskim stopama najveće opterećenje snose najsiromašniji Važećim poreskim stopama najveće opterećenje snose najsiromašniji
Vlada Republike Srbije poslala je Skupštini na usvajanje izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Ključne novosti odnose se na poreske osnovice,... Važećim poreskim stopama najveće opterećenje snose najsiromašniji

Vlada Republike Srbije poslala je Skupštini na usvajanje izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Ključne novosti odnose se na poreske osnovice, olakšice za zapošljavanje, kao i na izuzeća od oporezivanja određenih primanja zaposlenih.

Izmene zakona proširuju kategorije prihoda koji se neće oporezivati, između ostalog – socijalnu i humanitarnu pomoć. Isplate za prava ratnih invalida, naknade za pomoć i negu drugog lica, kao i materijalna podrška porodicama sa decom, ostaju u potpunosti oslobođene od poreza.

Iako na prvi pogled deluje tehnički, ovaj predlog ponovo otvara važno pitanje – kako Srbija uređuje oporezivanje i zašto se ne dotiče duboko ukorenjene nepravde u sistemu?

Predložene izmene uključuju povećanje neoporezivog dela zarade, što je dogovoreno na Socijalno-ekonomskom savetu, i pooštravanje pravila za korišćenje poreskih olakšica kod alternativnih investicionih fondova. Međutim, kako napominju iz Centra za politike emancipacije, ključni problem ostaje netaknut – Srbija ostaje jedna od retkih evropskih zemalja koja ne primenjuje progresivno oporezivanje zarada.

Oni dalje objašnjavaju da u aktuelnom sistemu svi građani plaćaju porez po jedinstvenoj stopi od deset odsto, bez obzira na visinu svojih primanja.

“Iako postoji blaga progresivnost zahvaljujući neoporezivom delu zarade, ona se efektivno poništava ograničenjem doprinosa na petostruki iznos prosečne bruto zarade. Rezultat? Radnici sa nižim primanjima izdvajaju veći procenat svojih zarada za poreze i doprinose nego oni sa milionskim zaradama”, navode analitičari.

Foto: Pexels

Na primer, osoba koja prima 100.000 dinara neto izdvojiće trećinu bruto zarade za poreze i doprinose, dok neko s mesečnom zaradom od milion dinara izdvaja samo petinu. Ovakav sistem, u svojoj suštini, nije progresivan već regresivan – siromašniji snose veći teret.

Posebnu pažnju, prema analizi Centra, izaziva član zakona koji omogućava poslodavcima povraćaj dela plaćenog poreza za novozaposlene. Iako zvuči kao podsticaj za zapošljavanje, ovaj mehanizam zapravo vraća novac poslodavcima iz poreza zaposlenih, praktično subvencionišući bogatije na račun siromašnijih.

Centar za politike emancipacije je još prošle godine predložio progresivni model oporezivanja zarada. Prema ovom modelu, niže zarade bile bi oslobođene poreza, dok bi poreske stope postepeno rasle sa visinom primanja. Poreski prihodi države ostali bi stabilni, dok bi pravednija raspodela tereta smanjila rast nejednakosti.

Prema njihovom predlogu, zarade do dve prosečne bruto plate oporezivale bi se po stopi od 10 odsto, zarade između dve i tri prosečne bruto plate stopom od 16 procenata. Na zarade u iznosu od tri do pet prosečnih bruto plata porez bi bio 32 odsto, dok bi oni koji imaju plate u visini iznad pet prosečnih bruto plata bili oporezovani po stopi od 42 procenta.

Ove stope jasno ukazuju na nameru da bogatiji građani snose veći teret u raspodeli poreskog opterećenja.

Još jedan predlog Centra odnosi se na umanjene poreske osnovice. Za radnike sa punim radnim vremenom osnovica bi se se umanjivala za 67 odsto prosečne bruto plate. Za one koji rade nepuno radno vreme, ovo umanjenje bi bilo srazmerno. U slučajevima kada radnik ima više poslodavaca, umanjenje se deli proporcionalno.

Uvođenjem progresivnih poreskih stopa Srbija bi se pridružila većini evropskih zemalja koje ovakvim modelom nastoje da smanje nejednakost i povećaju socijalnu pravdu.

“Novi model bio bi korak ka pravičnijem oporezivanju, gde se bogatiji više oporezuju, a radnici sa nižim zaradama uživaju veća poreska oslobađanja”, navodi se u zaključku Centra za politike emancipacije.

  • BIJUTI27

    26.1.2025 #1 Author

    Porez koji je osmislio Superhik 😏

    Odgovori

  • Milan

    27.1.2025 #2 Author

    Tacno 1/1. Medjutim najveci problem sa zaradama u Srbiji jeste sto se zaposlenima predstavlja da je njihova neto zarada umesto bruto zarade, sa laznim kategorijama poput onih na teret poslodavaca i na teret zaposlenog. Cela bruto zarada pripada zaposlenom, to treba da je prva stavka u zakonu, onda na tu zaradu idu poreske olaksice u skladu sa visinom zarade, to jest visina poreza i doprinosa zavisi od visine zarade.

    Na taj nacin poreske olaksice za nize zarade idu u dzep zaposlenog, jer je njegova cela bruto zarada, umesto da taj novac se otima od zarade i ide kao olaksica poslodavcu, koji u vecini slucajeva ne zna sta ce sa parama.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.