Većina stanovnika EU živi u sopstvenim domovima, na prvom mestu Rumuni

U 2020. godini 70 odsto stanovnika u Evropskoj uniji živelo je u sopstvenim domovima, dok je preostalih 30 procenata živelo u iznajmljenim stanovima, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji, gde je 96 odsto stanovnika živelo u domaćinstvima koja su posedovala svoje domove, a zatim slede Slovačka (92 procenta), Mađarska i Hrvatska (obe sa po 91 odsto).

U svim državama članicama, osim u Nemačkoj, kuću ili stan poseduje većina ljudi. Naime, u slučaju Nemačke polovina stanovništva živela je u domaćinstvu koje poseduje svoj dom, a druga polovina u iznajmljenom domu. Udeo vlasnika kuća bio je, nakon Nemačke, najmanji u Austriji (55 odsto) i Danskoj (59 procenata).

Nešto više od polovine stanovništva EU živi u kući

Podaci Eurostata pokazuju i da je u zemljama Unije 2020. godine 53 odsto stanovništva živelo u kućama, a 46 procenata u stanovima (jedan odsto građana živeo je u drugom tipu smeštaja, poput čamca, kombija…). Irska beleži najveći udeo stanovništva koje živi u kući (92 procenta), a slede Hrvatska (78 odsto), Belgija (77 procenata) i Holandija (75 odsto).

Kuće su najčešće zastupljene u više od dve trećine država članica. Najveći udeo stanova zabeležen je u Španiji (66 odsto), Letoniji (65 procenata), Estoniji (61 odsto), Grčkoj i Litvaniji (obe po 59 procenata).

U gradovima je, prema izveštaju, 72 odsto stanovništva EU živelo u stanovima, a 28 procenata u kućama. Kada je reč o varošicama i prigradskim naseljima, 59 odsto ljudi živelo je u kućama i 41 odsto u stanovima, dok je u ruralnim područjima 82 procenta stanovništva živelo u kućama, a samo 18 odsto u stanovima.

Bez podataka za Srbiju

Kada je reč o Srbiji, evidencija u ovom smislu, prema rečima predsednika Upravnog odbora Klastera nekretnine Nenada Đorđevića, ne postoji.

„Ne postoje statistike za Srbiju koje bi nam pokazale koliko ljudi živi u svojim, a koliko u iznajmljenim kućama ili stanovima. Ni približna statistika o tome ne postoji, pošto je statistička metodologija koju primenjuje naša država u tom pogledu poprilično netačna, za razliku od tržišta kupoprodaje nekretnina, gde se promet, cene i ostali parametri mere na osnovu statistike koju pravi Republički geodetski zavod (RGZ), a na bazi realizovanih ugovora“, objašnjava naš sagovornik.

On je dodao da je u 2020. godini postojao pad prometa na tržištu izdavanja, pre svega zbog toga što je tokom vanrednog stanja, i posle njega, bio značajan pad prometa na tržištu kratkoročnog izdavanja stanova ‘na dan’.

„Onda su se i ti stanovi, koji su se kratkoročno izdavali, pojavili na tržištu dugoročnog izdavanja i time povećali ponudu, a smanjio se broj zakupaca, pa je došlo do pada prometa i određenog pada cena. U 2021. godini su se i tržište kratkoročnog i tržište dugoročnog izdavanja uglavnom oporavili. Što se tiče poslovnih prostora, takođe je 2020. godine postojao blagi pad prometa koji se u 2021. normalizovao, i sada imamo stabilnu ponudu i potražnju na tom tržištu“, istakao je Đorđević u razgovoru za Biznis.rs.