Velika potražnja za sezonskim radnicima na Jadranskom primorju

Prema projekcijama hrvatskih stručnjaka i sindikata, u ovoj godini će u Hrvatskoj nedostajati između 55.000 i 65.000 sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu. Slična situacija je i u Crnoj Gori, gde Privredna komora procenjuje da će biti potrebno oko 20.000 sezonaca, pokazuje istraživanje Infostuda.

Samo u Budvi, prema podacima Udruženja ugostitelja, biće potrebno najmanje 8.000 sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu.

“Dok se tržište rada u Srbiji suočava sa nedostatkom radne snage u gotovo svim nižekvalifikovanim zanimanjima, sezonski poslovi u susednim zemljama postaju sve privlačnija opcija za naše radnike”, navodi Infostud.

Poslodavci iz ovih zemalja su već aktivno u potrazi za kadrovima iz Srbije kako bi spremno dočekali letnju sezonu, što potvrđuju i aktuelni oglasi.

Najveća potražnja je u sektoru ugostiteljstva, gde su traženi konobari sa platama od 1.000 do 1.500 evra, barmeni mogu da zarade između 1.100 i 1.600 evra mesečno, a recepcioneri od 1.000 do 1.400 evra. Posebno su cenjeni poslastičari, čije se zarade kreću od 1.200 do 1.600 evra.

Što se tiče kuhinjskog osoblja, najveća potražnja je za kuvarima, čije plate se kreću od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu zarađivati i do 3.000 evra. Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pizza majstori takođe traženi i njihove plate kreću se između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju od 1.400 do 1.800 evra, dok pomoćni radnici u kuhinji mogu da računaju na iznose od 900 do 1.400 evra.

U hotelijerstvu postoji značajna potražnja za sobarima i sobaricama, gde se zarade kreću između 900 i 1.400 evra. Takođe, hotelski fotografi mogu da zarade od 1.000 do čak 3.000 evra, u zavisnosti od iskustva i ugovorenih poslova.

“Ove pozicije su trenutno među najtraženijima, a visina zarade zavisi od iskustva, veština i samog poslodavca. Sezonski poslovi u turizmu pružaju priliku za solidnu zaradu, a mnogi poslodavci dodatno obezbeđuju smeštaj i ishranu, što značajno smanjuje troškove zaposlenih”, navodi Infostud.

Podaci ove platforme pokazuju da se najviše konkuriše na pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok najmanje kandidata ima za kvalifikovanije pozicije poput poslastičara, roštilj majstora, pizza majstora i kuvara.

Ovaj trend dodatno potvrđuje rastući problem nedostatka stručne radne snage u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, koji je prisutan u celom regionu.

Plate u ugostiteljskom sektoru Srbije na nivou minimalca

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da su plate radnika u ugostiteljskom sektoru u Srbiji na nivou minimalne zarade i da dodatni problem predstavlja to što su na ovim poslovima angažovani uglavnom mladi ljudi koji rade preko omladinskih i studentskih zadruga.

“Ugosteljski sektor u Srbiji već sada se suočava sa manjkom radne snage i to će u narednom periodu biti neuporedivo veći problem, naročito kada u obzir uzmemo potražnju u zemljama u okruženju. U našem ugosteljskom sektoru na pozicijama konobara i drugog nižekvalifikovanog osoblja uglavnom rade mladi ljudi preko omladinskih i studentskih zadruga i našem sindikatu često stižu žalbe na male zarade, dok je tu istovremeno ogromna fluktacija ljudi. Radnici se zadržavaju mesec ili dva maksimalno”, kaže Savić.

Kako napominje naša sagovornica, trenutno se beleži ogroman pad u radu hotela, kao posledica celokupne situacije u zemlji.

“Mnogi hoteli su poluprazni i u ovom trenutku nemaju problem sa radnom snagom. Međutim, kada se sve ovo završi i krene normalna turistička sezona suočavaće se sa ogromnim problemom”, dodaje ona.

Na pitanje šta je razlog tako niskih zarada u ugostiteljskom sektoru Srbije, naročito ako uzmemo u obzir da je Beograd jedna od najposećenijih destinacija u regionu i da turistička sezona traje tokom čitave godine, Ranka Savić ukazuje na veliku disproporciju u platama na višim i nižim pozicijama.

“Primera radi, u hotelijerstvu svi menadžeri imaju veće plate, dok su niže kvalifikovana zanimanja neuporedivo manje plaćena. Jedan od razloga je svakako ovaj koji sam navela – da se na tim radnim mestima zapošljavaju mladi ljudi koji taj posao doživljavaju kao privremeni, za sticanje nekog džeparca za odlazak na more ili neke druge potrebe. Sa druge strane, naša politika je – plati manje da bi ti profit bio veći”, navodi ona i dodaje da se sa ovim problemom može uporediti i situacija sa zaposlenima u trgovinama.

“Trgovci kubure sa radnom snagom i u ogromnom su problemu, ali nema drastičnijeg podizanja plata jer je profit iznad svega i sve dotle dok mogu jedan posao da prebace na jednog čoveka koji zamenjuje tri zaposlena – oni će to raditi i to negde zavisi i od našeg pristanka, odnosno nepristajanja na takav položaj”, ističe Savić.