Veliki potencijal za još bolju saradnju nauke i privrede

Naučno-tehnološki park Beograd nedavno je obeležio svoj šesti rođendan. Od 2015. godine do danas ova institucija podržala je više od 120 kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga. Razvijeno je sedam programa podrške i obučeno više od 800 mladih potencijalnih preduzetnika, dok je preko 4.000 studenata prošlo osnove tehnološkog preduzetništva.

Kompanije članice NTP Beograd danas zapošljavaju više od 1.200 visokoobrazovanih ljudi i izvoze u preko 40 zemalja na svetu, a više od 50 odsto prihoda dolazi upravo iz izvoza.

Direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković govori za Biznis.rs o dosadašnjim uspesima, potencijalu srpskog inovacionog ekosistema i mladim tehnološkim preduzetnicima, saradnji nauke i privrede i planovima za dalji razvoj.

– U proteklih šest godina mi smo, pre svega, dokazali da se jedan ovako kompleksan instrument, kao što je naučno-tehnološki park, može razviti i u Srbiji. A sada kad pogledamo brojke, vidimo da su znatno premašeni svi početni planovi. Naravno, najponosniji smo na rast te mlade startap zajednice i na njihove uspehe. Radujemo se svakoj novoj investiciji koju privuku, proslavimo svaku pobedu na međunarodnim takmičenjima, a pomenuću samo ovu poslednju – naš startap Joberty je u novembru proglašen za najbolji martech startap na prestižnom startap takmičenju  GITEX  održanom u okviru DubaiEXPO.

Koliko kompanija i mladih preduzetnika je do sada prošlo kroz NTP Beograd? Koliko “stanara” trenutno imate i kakav feedback dobijate od njih (u smislu uslova i saradnje sa NTP)? Možete li da izdvojite neke koji su ostvarili najbolje rezultate?

– Više od 120 kompanija je do sada prošlo programe naše podrške, koje kontinuirano razvija, usavršava i sprovodi mlad tim u NTP Beograd i najviše pohvala od kompanija, pored izuzetnih uslova za rad, dobijamo za profesionalnost tima i spremnost da u svakoj situaciji traže rešenje. Kad radite sa najbrže rastućim sektorom na svetu, kao što je IT, onda pred njih ne možete tako što ćete se zaklanjati iza administrativnih procedura, ili govoriti da je nešto problem pa ne može da se uradi. Svaki problem tretiramo kao još jednu stepenicu koju treba preći i ne odustajemo dok ne nađemo rešenje. To zna da bude i naporno i stresno, ali i izuzetno ispunjavajuće, a brz rast kompanija i izuzetni izvozni rezultat najbolji su pokazatelji. U Naučno-tehnološkom parku Beograd sada se razvija oko 80 startap i tehnoloških brzorastućih kompanija, koje radno angažuju više od 1.200 visokoobrazovanih ljudi i izvoze u više od 40 zemalja sveta.

Dugo se bavite tehnološkim preduzetništvom i startap ekosistemom. Mnogi Vas se sećaju još iz Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta. Kako ocenjujete razvoj startap scene u Srbiji poslednjih godina? Koliko je napredovala i koliko još ima prostora za dalji rast? Koji su najveći izazovi (i koliko je pandemija uticala na startape)?

– Tada kada smo počinjali sa inkubatorom na tehničkim fakultetima, te 2008. godine zaista je bilo teško i drago mi je što smo tada izdržali i stvorili to inicijalno jezgro za uspostavljanje NTP na Zvezdari. Osetan je skok u rastu startap scene u poslednjih pet godina i inovacioni ekosistem se sada u Srbiji razvija brzo, a prostor za rast je zaista ogroman, pre svega zato što je potencijal koji imamo u tim mladim visokoobrazovanim ljudima nemerljiv. Pandemija jeste bila veliki šok, i tačno je da je otežala dosta toga, ali je i probudila jednu novu energiju koja je za razvoj inovacija neophodna.

Direktor Instituta za fiziku je u intervjuu za Biznis.rs rekao da bazična nauka jeste osnova, ali da nije cilj naučnika da samo pišu radove, već da njihov rad ima konkretnu svrhu i primenu. Dokle je stigla saradnja nauke i privrede u Srbiji? Kako to izgleda u praksi?

– Postoje zaista dobri primeri saradnje nauke i privrede, ali lično mislim da je to malo u odnosu na potencijal koji postoji u naučno-istraživačkom sektoru. Nigde u svetu ta saradnja ne ide glatko i svuda se razvijaju različite organizacije kao instrumenti da pospeše transfer znanja i tehnologija iz nauke u privredu. Da bi ti instrumenti bili efikasni neophodno je stalno učenje i prilagođavanje modela, menjanje pravila koja guše proces i neefikasnih organizacija koje su pokazale da nisu sposobne da svojim radom stvore dodatu vrednost. Tako nas u narednom periodu očekuje intenzivniji rad sa naučno-istraživačkom zajednicom na identifikovanju tehnologija za tržište i na otklanjaju barijera koje postoje u procesu. 

Kakva je vaša komunikacija i saradnja sa drugim naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji, a kakva sa institucijama? Nedavno je upravo u vašim prostorijama potpisan sporazum o saradnji između Instituta za veštačku inteligenciju i Grada Beograda.

U toku je prenos znanja i iskustava u NT parkove u Nišu i Čačku, uz podršku švajcarske vlade kroz projekat „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova“. Taj proces nije ni lak ni jednostavan, posebno što nedostaju kadrovi ovog profila u regionima. I sam razvoj procedura koje zahteva donator je izuzetno naporan, ali istovremeno daje dodatni kvalitet svemu što radimo i zahvalni smo donatoru na ovoj prilici da učimo, jer i to značajno pomera inovacioni ekosistem napred.

– Kada razvijate prvi NTP u Srbiji, imate ogromnu odgovornost. Ne samo da razvijete dobru i efikasnu organizaciju, već i da popločate put za sve nove koje će doći, jer su naučno-tehnološki parkovi instrumenti regionalnog razvoja i cilj je bio da se u svakom univerzitetskom centru razvije po jedan ovakav instrument. Sada je taj cilj skoro postignut, Vlada Srbije je uložila puno i izgradila infrastrukturu i Srbija sada ima četiri naučno-tehnološka parka. Mi smo ponosni na ono što smo u tom procesu uradili.

NTP Beograd ima i brojne programe podrške kompanijama i startap timovima. Upravo su otvorene i prijave za novi krug u okviru programa Raising Starts. Koja vrsta podrške je najznačajnija mladim preduzetnicima? Za koju vlada najveće interesovanje?

– Pre nekoliko godina identifikovali smo da je najveći gep u našem eko sistemu finansiranje startapa, odnosno razvoja inovacija u toj najranijoj fazi. Kako se niko od stejkholdera u sistemu nije  bavio tim problemom, zatražili smo podršku Vlade Švajcarske i uspeli smo da razvijemo novi program Raising Starts, prvi takav u Srbiji koji daje i finansijsku i stručnu podršku u toj baš ranoj, najrizičnijoj fazi, kada je podrška i najpotrebnija.

Kakvi su planovi NTP Beograd za sledeću godinu i naredni period?

– Kako ovaj naš novi program Raising Starts već u prvom ciklusu pokazuje izuzetne rezultate i potencijal za rast, sada smo koncentrisani na to da ga unapredimo i učinimo dostupnim mladima u svakom gradu u Srbiji, a da podršku mogu da dobiju i u NT parkovima u Nišu i Čačku. Cilj je da zajedno iniciramo regionalni razvoj zasnovan na znanju, a da startapi razvijaju inovacije iz svojih gradova, rame uz rame sa svetom.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem broju štampanog izdanja Biznis.rs