Više od pola miliona porodičnih firmi u Nemačkoj bez naslednika, domaći preduzetnici u sličnom problemu

Nemačka preduzeća srednje veličine suočavaju se sa ozbiljnim izazovom – nedostatkom naslednika koji bi preuzeli vlasništvo i upravljanje. Prema istraživanju Savezne kreditne ustanove za obnovu i razvoj (KfW), do kraja 2026. godine čak 560.000 porodičnih firmi tražiće naslednike, dok će njih oko 190.000 napustiti tržište zbog nemogućnosti prenosa vlasništva.

Najveći izazov predstavlja činjenica da u 79 odsto slučajeva ne postoji odgovarajući naslednik. Pored toga, preduzetnici navode još dva ključna problema – nemogućnost dogovora oko kupoprodajne cene i birokratske prepreke.

Preduzetnici koji traže naslednike imaju u proseku 64 godine, a trećina vlasnika je starija od 60 godina. Zanimljivo je da se, nakon pandemije, sve više firmi okreće naslednicima iz porodice – 53 odsto preduzeća bi želelo da poslovanje ostane u porodičnim rukama, dok je pre pandemije taj procenat iznosio 45 odsto.

Pored porodičnog nasleđivanja, preduzeća se prenose i prodajom zaposlenima ili spoljnim investitorima. S obzirom na to da srednja preduzeća zapošljavaju više od polovine radnika u Nemačkoj i čine osnovu privrede, njihova budućnost ima ključan uticaj na ekonomsku stabilnost zemlje.

Porodična preduzeća predstavljaju značajan segment privrede i u Srbiji, ali njihovo nasleđivanje često nosi brojne izazove. Iako su mnoge firme nastale kao rezultat entuzijazma i posvećenosti osnivača, održavanje kontinuiteta kroz generacije ostaje kompleksan proces.

Ekonomista Milan Kovačević kaže u razgovoru za Biznis.rs da porodična preduzeća čine veliki deo privrede u Srbiji, posebno među malim i srednjim preduzećima.

“Ona obuhvataju širok spektar delatnosti – od zanatskih radnji i trgovinskih firmi do industrijskih kompanija i tehnoloških startapa. Ova preduzeća su često glavni pokretači lokalne ekonomije i pružaju stabilnost zaposlenima. Međutim, dugovečnost ovih firmi zavisi od uspešnog prenosa vlasništva i upravljanja sa jedne generacije na drugu. Statistike pokazuju da većina porodičnih preduzeća ne opstaje kroz drugu ili treću generaciju vlasništva”, navodi Kovačević.

Većina porodičnih preduzeća u Srbiji nema jasno definisan plan sukcesije. Odluka o tome ko će preuzeti firmu često se odlaže ili donosi u kriznim situacijama, što može dovesti do konflikata unutar porodice i ugroziti stabilnost poslovanja.

“Mnogi naslednici nisu zainteresovani za nastavak porodičnog biznisa, bilo zbog drugačijih profesionalnih ambicija ili nedostatka veština potrebnih za vođenje firme. Često se događa da osnivač nije dovoljno ulagao u obuku naslednika, što dodatno komplikuje tranziciju”, objašnjava Milan Kovačević.

Nasleđivanje preduzeća u Srbiji podrazumeva i rešavanje poreskih i pravnih pitanja. Iako porez na nasledstvo nije visok u poređenju sa nekim evropskim zemljama, nerešeni imovinski odnosi i pravna nesigurnost mogu otežati prenos vlasništva.

“Jedan od najvećih izazova nasleđivanja je upravljanje porodičnim odnosima. Sukobi između naslednika, različiti pogledi na poslovnu strategiju i nesuglasice oko raspodele imovine često dovode do raspada firme. Porodična preduzeća koja prelaze na novu generaciju često se suočavaju sa problemom modernizacije i prilagođavanja tržišnim trendovima. Ukoliko novi vlasnici ne unesu inovacije i ne prilagode poslovni model savremenim zahtevima, kompanija može izgubiti konkurentnost”, ocenjuje naš sagovornik.

Kako bi se izbegli problemi u procesu tranzicije, porodična preduzeća u Srbiji mogu koristiti različite modele nasleđivanja. Na primer, direktno porodično nasleđivanje – kada potomci preuzimaju upravljanje firmom uz prethodnu pripremu i edukaciju.

Postoji i varijanta postepenog povlačenja osnivača – gde se osnivač povlači iz operativnog upravljanja, ali ostaje savetodavno prisutan.

Angažovanje profesionalaca dešava se onda kada naslednici nisu zainteresovani za upravljanje, a firma ostaje u vlasništvu porodice uz profesionalnu upravljačku strukturu.

Tu je i prodaja kompanije – ukoliko ne postoji zainteresovani naslednik, firma se može prodati strateškom investitoru ili zaposlenima kroz model preuzimanja.

Prema rečima našeg sagovornika, veoma je bitno definisanje naslednika i njihovih odgovornosti koje treba da počne godinama pre nego što osnivač napusti firmu. Takođe, naslednici treba da prođu kroz sve nivoe poslovanja kako bi stekli iskustvo i razumevanje firme.

“Kako bi se izbegli sukobi, potrebno je precizno podeliti odgovornosti i vlasničke udele. Pravilno strukturiranje vlasništva, poresko planiranje i pravna podrška ključni su za nesmetanu tranziciju. Bitno je i pravovremeno donošenje odluka, edukacija naslednika. U suprotnom, mnoge firme rizikuju da nestanu zajedno sa prvom generacijom preduzetnika”, zaključuje Milan Kovačević.