Više od polovine kompanija iz sektora trgovine nezadovoljno poslovanjem u prvom kvartalu

Više od polovine kompanija iz sektora trgovine (57,4 odsto) ocenjuje poslovnu klimu u prvom kvartalu 2025. godine kao lošiju u odnosu na prethodni kvartal, dok 37,3 odsto smatra da je ona nepromenjena. Kada je reč o očekivanjima, 18,1 odsto kompanija očekuje lošiju poslovnu klimu u drugom kvartalu, a oko 47 odsto nepromenjenu, pokazuju rezultati ankete Privredne komore Srbije o poslovnoj aktivnosti domaće privrede.

Oko 54,2 odsto kompanija iz sektora trgovine zabeležilo je pad prometa u prvom kvartalu 2025. godine u odnosu na prethodno tromesečje, 29,3 odsto je ocenilo poslovni promet kao nepromenjen, dok 16,5 odsto ispitanika ocenjuje promet kao veći, poredeći sa prethodnim kvartalom. Veliki broj kompanija (51,3 odsto) očekuje veći nivo prometa u drugom tromesečju.

Ukupan broj zaposlenih u trgovini na malo i veliko i poslovanju nekretninama, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu 2024. godine iznosio je 370.285, što predstavlja rast zaposlenosti od 0,1 odsto u odnosu na isti kvartal 2023. godine. Zaposleni u ovom sektoru čine 15,9 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji.

Posmatrano po delatnostima, najviše zaposlenih je u trgovini na malo (211.123) i u trgovini na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (117.528). Najmanji broj zaposlenih se nalazi u delatnosti poslovanja sa nekretninama i iznosi 9.201, gde je zabeležen najveći međugodišnji procentualni porast zaposlenosti (0,5 odsto).

Oko 74 odsto kompanija iz sektora trgovine nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2025. godine i to je jedinstven stav ove grane industrije po ovom pitanju i u pogledu očekivanja u drugom tromesečju 2025. godine (75,1 odsto), navedeno je u kvartalnom izveštaju Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Najveća prosečna zarada registrovana je u oblasti trgovine na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (veća za 3,9 odsto u odnosu na republički prosek), kod koje je zabeležen realan rast od 8,2 odsto.

Zarada u oblasti poslovanja nekretninama manja je za 4,5 odsto u odnosu na prosek u Srbiji, zarada u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila manja je za 21,9 odsto, a u trgovini na malo zarade su niže od proseka za 29,7 odsto.

U četvrtom kvartalu 2024. godine u trgovini na veliko i malo i poslovanju nekretninama ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), po osnovu ulaganja rezidenata, od 117 miliona evra. Najveća investiciona aktivnost nerezidenata zabeležena je u trgovini na veliko (54,3 miliona evra) i u trgovini na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (35,9 miliona evra), dok je najmanji neto priliv SDI ostvaren u poslovanju s nekretninama (9,2 miliona evra).

Kupovna moć u maju

Poslednji podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine pokazuju da je nova prosečna potrošačka korpa za maj ove godine iznosila 107.396,23 dinara i veća je za 225,41 dinara u odnosu na prethodni mesec. Minimalna potrošačka korpa iznosila je 55.869,45 dinara i veća je za 122,79 dinara.

Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade bez poreza i doprinosa i nove prosečne potrošačke korpe u maju 2025. godine blago je opala za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Prosečna bruto zarada obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara, dok je prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa iznosila 107.705 dinara. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju je bilo potrebna jedna prosečna zarada, a za pokriće minimalne korpe 0,52 prosečne zarade.

Posmatrano po gradovima, u maju 2025. godine kupovnu moć iznad proseka Srbije imali su Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad i Кragujevac. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.