Više od polovine srpskih diplomaca nađe posao u roku od godinu dana
22.8.2024 11:57 Autor: Ljiljana Begović 8
U 2023. godini, 83,5 odsto tek svršenih studenata u Evropskoj uniji je bilo zaposleno, što predstavlja povećanje od 1,1 procentnog poena (pp) u poređenju sa 2022. godinom (82,4 odsto).
Analiza obuhvata diplomce koji pripadaju starosnoj grupi 20-34 godine, koji su završili studije u protekle tri godine na nivou srednjeg ili tercijarnog obrazovanja.
Tokom proteklih 10 godina došlo je do povećanja stope zaposlenosti nedavno diplomiranih studenata u EU. U 2013. godini stopa je iznosila 74,3 odsto i od tada je u stalnom porastu. Izuzetak je bila 2020. pogođena pandemijom (78,7 odsto), kada je zabeležen pad od 2,3 pp u odnosu na 2019. godinu (81,0 odsto).
U 2023. godini, postojao je jaz od 9,6 pp u stopi zaposlenosti nedavno diplomiranih studenata sa visokim obrazovanjem (87,7 odsto) u poređenju sa onima sa srednjim obrazovanjem (78,1 odsto).
Najveća stopa zaposlenosti nedavno diplomiranih studenata na Malti
Ukupna stopa zaposlenosti nedavno diplomiranih je bila 80 odsto ili više, u 22 zemlje EU. Vodila je Malta sa 95,8 odsto, a slede Holandija (93,2 odsto) i Nemačka (91,5 odsto).
Najniže stope zaposlenosti zabeležene su u Italiji (67,5 odsto), Grčkoj (72,3 odsto) i Rumuniji (74,8 odsto).
U Srbiji se 61 odsto diplomaca zaposli u prvoj godini nakon studiranja
Srbija prema statistikama spada u zemlje sa nižim procentom zapošljavanja studenata odmah nakon završetka studija. Istraživanje koje je objavila Krovna organizacija mladih (KOMS) pokazuje da je 41 odsto svršenih diplomaca našlo posao u roku od šest meseci, 20 procenata je čekalo do godinu dana, 15 odsto se zaposlilo u roku između jedne do dve godine, i na posao duže od dve godine čeka 24 odsto mladih.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), broj mladih koji su bili nezaposleni u martu 2024. godine iznosio je 72.269 (prošle godine u maju bilo je 75.526), što predstavlja ukupno 18,63 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.
Skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. U odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala je za 3.257 (prošle godine za 11.049, a pretprošle za 28.958 mladih) nezaposlenih osoba, odnosno za 4,41 odsto. Od 2014. godine, nezaposlenost mladih opala je za skoro 124.000 ljudi.
Učešće mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji veoma je nisko po evropskim standardima, navodi se u analizi KOMS-a.
Stopa NEET (mladi koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja, niti su na obuci) iznosila je 18,9 odsto u 2019. godini. Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca).
Podaci Eurostata govore nam o stopi NEET mladih u Srbiji i ona je u prvom kvartalu 2023. godine iznosila 14,0 odsto, što je za 3,4 odsto manje u odnosu na prethodnu, 2022. godinu, i šest odsto manje u odnosu na 2020. godinu. U starosnoj kategoriji 15–24 godine zabeležena je stopa zaposlenosti od 23,4 odsto (158.900 zaposlenih mladih lica) i stopa nezaposlenosti od 24,9 odsto (52.500 nezaposlenih mladih lica). NEET stopa za ovu starosnu kategoriju iznosila je 11,4 odsto.
Najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme (37 odsto), ali i dalje zabrinjava veliki broj mladih koji rade bez ugovora, odnosno „na crno” (17 odsto).
Na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 61 odsto slučajeva odgovaraju da nisu, 18 odsto njih je donekle zaposleno na poziciji za koju se školovalo, a samo 21 odsto mladih radi na poziciji za koju su stekli adekvatno obrazovanje, što je nešto manje nego prošle godine.
“I dalje ostaje zaključak o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom, lošim procesima profesionalne orijentacije mladih”, ocenjuju autori u izveštaju.
Pročitajte još:
Na pitanje koliko im je vremena bilo potrebno da se zaposle ukoliko rade u struci, većini mladih (58 odsto) je potrebno manje od godinu dana, dok je jednoj petini bilo potrebno više od tri godine. Ovi podaci nisu se značajno promenili u odnosu na prethodnu godinu.
“Pitali smo mlade koliko su dugo u statusu nezaposlenosti. Najveći broj njih u ovom statusu provede do šest meseci (41 odsto). I dalje petina mladih provedu više od dve godine kao nezaposleni”, zaključuju u svojoj analizi autori izveštaja Krovne organizacije mladih.
Inquiete
22.8.2024 #1 AuthorNadju, ali gde… i kako? I nećemo se lagati, dosta poslodavaca ne žele da prijave ljude sa fakultetskom diplomom, već kao da imaju samo srednju školu (neki o tome čak ni ne obaveste).
Milan
22.8.2024 #2 AuthorZnate, onaj ko je iskren kaze da ne radi samo onaj ko nece, gotovo svaka firma trazi radnike. Kod mene u Maksiju rade studenti preko omladinske, a mogu da rade 1-2-3-4 ili vise sati. Pomocni radnici u Maksiju su iz Nepala plata im je 500 EUR i imaju placen smestaj i hranu, ne mogu da nadju nase gradjane da rade. U klinickom centru higijenicarke su iz Nepala, a od pre par dana u Rodi sam video da rade osobe iz Indije cini mi se.
SHALIMAR
22.8.2024 #3 AuthorNadju ako zele da rade,a vecina ocekuje veliku platu i dobro radno mesto…
STEPA
23.8.2024 #4 AuthorDobro je ako je tako
DOBRILA
23.8.2024 #5 AuthorSuper ,i treba..
PAVLE-2005
23.8.2024 #6 AuthorSto se tice nalaženja posla to je diskutabilno i gde to nalaze i kako
Brana
25.8.2024 #7 AuthorOdlično ako je tako
BIJUTI27
5.9.2024 #8 AuthorKod nas to nije realno zbog predimenzioniranog drzavnog aparata.Mnogi diplomci svesni okruzenja se uclane u stranku i nadju mesto u nekoj od uhleb institucija.