Visokim carinama na robu iz Srbije Tramp najviše kaznio kineske kompanije

Prošao je i taj 1. avgust i proklamovani rok za postizanje dogovora oko uvođenja novih carinskih stopa aktuelne američke administracije na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom (Trump). Za Srbiju se situacija nije značajno promenila – najavljene stope za uvoz naše robe u SAD iznosile su 37,7 odsto, a zvanična usvojena, kako je saopšteno iz Bele kuće, biće nešto niža – 35 procenata.

Primena novih carinskih stopa počeće 7. avgusta.

Kako je za Betu rekao Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri Privrednoj komori Srbije, carinska stopa od 35 odsto za uvoz srpske robe najviše će pogoditi velike izvoznike u industriji auto-delova, guma, ali i oružja.

„Nepoznanica ostaje na koje se sve proizvode nova carina odnosi i da li se može dodatno povećati dodavanjem nekih novih stavki“, kazao je Stanić i naveo da se mora sačekati da se oglasi Vlada Srbije koja je vodila pregovore sa SAD o postizanju trgovinskog sporazuma i manjim carinama.

Srbija je među 10 odsto zemalja sa najvećim carinama. U Evropi je samo Švajcarska dobila veću carinu, od 39 odsto. Ovim činom srpska roba u Sjedinjenim Američkim Državama postaje još manje konkurentna, samim tim što će joj nove carinske stope dodatno uvećati cenu.

Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 700 preduzeća izvozi svoju robu u SAD.

Ruku na srce, ukupan obim trgovinske razmene Srbije i SAD nije u vrhu po rezultatima. Mnogo veći obim trgovine naša zemlja ostvaruje sa Evropskom unijom, zemljama u regionu i državama-potpisnicama CEFTA sporazuma.  

Od 69,5 milijardi evra ukupne trgovinske razmene naše zemlje sa svetom u 2024. godini, spoljna trgovina sa SAD iznosila je nešto manje od 1,4 milijarde evra. Međutim, zanimljivo je da je su rezultati uvoza i izvoza gotovo identični, zbog čega je bilo i reakcije iz našeg Ministarstva finansija.

Naime, jedna od ideja američkog predsednika bila je da više carinske stope uvodi pre svega zemljama koje ostvaruju trgovinski suficit sa SAD. Prvobitne objave ukazivale su na to da je i Srbija jedna od tih država, sa malim, ali ipak realizovanim viškom u trgovinskoj razmeni sa najvećom svetskom ekonomijom.

Ipak, posle objave konsolidovanih godišnjih rezultata Republičkog zavoda za statistiku, ispostavilo se da je Srbija tokom 2024. godine u SAD izvezla robu u iznosu od 678,9 miliona evra (uz godišnji rast od čak 31,8 odsto), a da je uvezla robu u vrednosti od 683,7 miliona evra (uz rast od 25,6 odsto u odnosu na 2023. godinu). Dakle, u deficitu smo oko pet miliona evra.

Na pitanje zašto je prvobitna zaprećena carinska stopa od 37,5 odsto umanjena baš za tih 2,5 procenata, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Biznis.rs slikovito komentariše da je “očigledno da Tramp funkcioniše kako je raspoložen kog dana, i da to može da donese strašne posledice. Tramp diže i spušta carine, uvodi razne mere po celom svetu, i to je jedna igrarija – korišćenje raznih ekonomskih mehanizama ucene i prisile.”

Prema njegovim rečima, “batina ima dva kraja” i kada se takve carine uvedu jednoj ogromnoj Kini i ona će uzvratiti recipročnim merama, a najveću štetu snosiće upravo američki radnici i građani jer će oni plaćati kineske proizvode značajno skuplje nego pre, a ni preko potrebnih sirovina neće biti dovoljno.

Kina, pa čak i Rusija, su velike zemlje i imaju potpuno drugačije mehanizme kojima mogu da se odbrane i “prežive” takvu vrstu pritisaka, jer su u pitanju različiti sistemi od američkog, i profesor Ekonomskog fakulteta se pita da li u američkoj administraciji uviđaju te razlike.  

“Što se tiče Srbije, smanjivanje nove stope za 2,5 odsto je smešno, jer su carine za izvoz naše robe u SAD pre toga zapravo bile izrazito niske. Ovakvim instrumentima, jasno je, američki predsednik želi da kažnjava i vaspitava određene zemlje. Izvoz naše robe u SAD nije veliki, ali i u ovom slučaju to ‘kazneno podizanje’ carina usmereno je protiv – kineskih kompanija”, objašnjava Savić.

Iz Srbije se u SAD najviše izvoze bakar i automobilske gume, koje proizvode velika preduzeća u kineskom vlasništvu.

Na kraju, naš sagovornik duhovito poručuje da ćemo lako preživeti i ovu situaciju kad iza nas imamo mnogo teže višegodišnje sankcije iz devedesetih.

“Sankcije, ili u ovom slučaju visoke carine, opasne su ako se uvode samo selektivno, pojedinim preduzećima, državama ili industrijskim sektorima, a ovako – kad se primenjuju celom svetu odjednom – troškovi će biti veći, ali svima”, zaključuje Ljubodrag Savić.

Sutra: Nestabilnost i konfuzija na tržištima zbog američkih sankcija