Vlada očekuje prosečan rast BDP od 3,7 odsto na srednji rok

Ministarstvo finansija stavilo je na javni uvid Nacrt Programa ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme, ERP) za period 2023-2025. kojim su, kako su saopštili, predviđene 22 reforme u 13 oblasti, a svi zainteresovani mogu se upoznati sa dokumentom i uputiti svoje komentare i sugestije do 26. decembra.

U Nacrtu je navedeno da vlada i ovim trogodišnjim scenariom ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a koji je podržan rastom privatne potrošnje na realnim i zdravim izvorima.

„Prema centralnom scenariju, u srednjoročnom periodu očekuje se nastavak rasta potencijalnog BDP, ali sporijom dinamikom nego u prethodnoj projekciji kao posledica faktora iz međunarodnog okruženja. Potencijalni BDP u periodu 2023-2025. će se postepeno povećavati po prosečnoj stopi od 3,7 odsto.

Realizacije kapitalnih projekata i nastavak započetog investicionog ciklusa, podržani kako stabilnim prilivom SDI, tako i domaćim inovativnim aktivnostima, obezbediće sve snažniji doprinos kapitala i faktorske produktivnosti rastu potencijalnog BDP“, ističe se u Nacrtu.

Vlada će, kako stoji u tom dokumentu, kroz značajna planirana ulaganja u energetsku infrastrukturu dodatno uticati na podizanje potencijala privrede.

„Adekvatna i sinhronizovana monetarna politika, dalja unapređenja finansijskog sistema, podizanje kredibiliteta i atraktivnosti kod investitora, transfer znanja i tehnologija iz najrazvijenijih zemalja treba da obezbede pozitivan uticaj na oba faktora proizvodnje. Sa druge strane, jačanje vladavine zakona, reforma zakonodavstva iz oblasti privrede i poslovanja, ubrzanje procedura i podizanje efikasnosti administracije treba da obezbede maksimizaciju faktorske produktivnosti u srednjem roku“, ističe se u Nacrtu ERP.

Ukupno 22 planirane reforme su u skladu sa smernicama Evropske komisije organizovane u trinaest oblasti, kako bi bio dat širok pregled socijalno-ekonomskih izazova, saopštilo je Ministartvo finansija.

Te oblasti su – upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i zdravstvena zaštita.

U okviru pomenutih oblasti, kao tri ključna izazova izdvojeni su: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i Ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta