Vlada Srbije obećala MMF-u objavljivanje troškova projekata EXPO/Srbija 2027

Misija Međunarodnog monetarnog fonda posvetila je veliku pažnju, tokom treće revizije našeg aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti, projektima iz plana „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, a jedan od rezultata je dogovor između Vlade Srbije i MMF-a da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu do kraja novembra bude uključena i tabela za praćenje projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

Vlada je takođe obećala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu prilikom „naredne izmene“, takođe ne kasnije od novembra ove godine, kao i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj fazi sprovođenja se nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.

MMF je u analizi potencijalnog uticaja sprovođenja investicija planiranih za plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ bio veoma temeljan, pa je u okviru izveštaja o trećoj reviziji objavio i sopstvenu tabelu najavljenih i projekata koji su u toku, uz napomenu da je napravljena na osnovu izjava domaćih zvaničnika.

I tabela MMF ukazuje da investicioni plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, ukupne vrednosti 17,8 milijardi evra, obuhvata 323 projekta, uključujući izgradnju 13 auto-puteva i saobraćajnica, 11 pruga i druge železničke infrastrukture kao i 81 projekat iz oblasti energetike, navodnjavanja i prerade otpadnih voda.

„Pošto nedostatak sveobuhvatnih informacija o ukupnim troškovima različitih javnih investicionih projekata u zvaničnim dokumentima otežava javnu kontrolu njihove isplativosti, dogovoreno je da će Vlada Srbije u svoje godišnje fiskalne strategije uključiti novu tabelu, sa izveštajima o svakom od projekata vrednijih od 20 miliona evra (osim iz domena bezbednosti i odbrane), a koja će sadržati podatke o realizovanim rashodima, proceni troškova za tekuću godinu i iznosima planiranim u budžetu, projekciji rashoda za dve naredne godine, kao i proceni ukupnih troškova za konkretan projekat“, stoji u izveštaju MMF-a.

Da je takav dogovor postignut potvrdila je i Vlada Srbije koja je, prema zvaničnom dokumentu MMF-a, obećala da će u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu, koja je trenutno u formi Nacrta, uvrstiti tabelu koja uključuje informacije o budžetiranju tih projekata.

„Ovakav zahtev za objavljivanje podataka postaće deo Zakona o budžetskom sistemu tokom njegove sledeće revizije, koja se očekuje najkasnije do novembra 2024. godine. Obezbedićemo da svako ministarstvo i javni organ zadužen za investicione projekte objavljuje na svojim sajtovima studije o prihvatljivosti projekata za investicione projekte vrednije od 20 miliona evra, osim ako to nije isključeno klauzulama o poverljivosti u međuvladinim ili komercijalnim ugovorima“, navela je Vlada Srbije u okviru Memoranduma o ekonomskim i finansijskim politikama, koji je deo izveštaja MMF.

Potvrđeno je i da će nadograditi web stranicu Srbija2027.gov.rs kako bi pružila dodatne informacije o obimu, fazi, isplativosti i procenjenim troškovima projekata u okviru projekta „Skok u budućnost – Srbija
2027″.

MMF je u izveštaju naveo i da je nešto viši ciljani budžetski deficit od oko 2,5 odsto BDP za 2025. i 2,25 odsto do 2027. godine dogovoren tokom treće revizije aranžmana i da je tako stvoren prostor za sprovođenje infrastrukturnih projekata u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“.

„Tim MMF-a je pozvao na oprez u vezi sa povećanom investicionom potrošnjom, a koja bi, uz kretanja na tržištu rada, mogla dovesti do naglog povećanja troškova projekta. Ukazali smo i na potrebu da se prioritetni projekti pažljivo biraju, kao i da se javnim investicijama upravlja transparentno kako bi se osigurao kvalitet projekta i ublažila izloženost rizicima, imajući u vidu da međuvladini sporazumi zaobilaze tradicionalni proces javnih nabavki.“

Podsetimo da je i Fiskalni savet pre mesec dana upozorio da javne investicije u Srbiji iznose više od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da su najveće u odnosu na udeo takvih ulaganja u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), ali da građani nemaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih projekata, dok se cene takvih investicija slabo ili nikako obrazlažu, dok je odabir prioriteta i izvođača radova nejasan i netransparentan.