Vlada Srbije računa na domaće banke za finansiranje 14 projekata vrednih 2,2 milijarde evra

Predlog državnog budžeta za narednu godinu otkriva da je Vlada Srbije ostavila prostor za novo zaduživanje kod poslovnih banaka tokom 2025. u vrednosti od 107 milijardi dinara ili 2,2 milijarde evra. Zahtev za jedan od tih kredita nedavno je odobren – radi se o oko 215 miliona evra vrednom kreditu za izgradnju tunela u Beogradu, poznatog kao „mini metro“, koji je odobrila Poštanska štedionica.

Da li će se, dakle, zaoštriti konkurencija države i privrede kada je reč o raspoloživom novcu banaka za kreditiranje investicionih projekata?

„Republika Srbija može odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 3.226 milijardi dinara (oko 27 milijardi evra)“, stoji u predlogu republičke kase za 2025. godinu.

Od toga, za projekte koji bi se finansirali kod poslovnih banaka planirano je 107 milijardi dinara ili oko 2,2 milijarde evra – i to za nove saobraćajnice, radove na Makiškom polju i „mini metrou“, ali i na izgradnji kanalizacije i deponija, i modernizaciju pruga. Među 14 projekata pobrojanih u predlogu novog budžeta najskuplja je rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Subotica vredna 909 miliona evra, a jedan od skupljih je izgradnja „Centra za vodene sportove“ vrednog 190 miliona evra.

Na naše pitanje o investicijama iza kojih su banke spremne da stanu, finansijski konsultant Vladimir Vasić odgovara da se treba setiti da same investicije mogu da dođu iz državnog ili privatnog džepa.

„Kod nas privatne investicije zaostaju za državnim iz brojnih razloga – neke kompanije ne ostvaruju dovoljno profita da bi ulagale, nekima nedostaje motivacija, a nekima edukacija, pa onda mnogi vole da se ‘naslone’ na državu čiji javni radovi i ‘guraju’ privredni rast“, objašnjava Vasić u razgovoru za Biznis.rs.

I on, poput naših sagovornika iz Narodne banke Srbije, ističe da se investiranje u državne projekte smatra nerizičnim, dok se kreditiranje privatnih kompanija uvek posmatra kroz prizmu verovatnoće i brzine povrata tog ulaganja, a naglašava i da je u malim ekonomijama poput naše očekivano da konkurencija za bankarska sredstva bude oštrija.

„To je deo i šireg pitanja dostupnosti različitih izvora finansiranja. Najbolji primer za to je naša Beogradska berza, jedna od najstarijih institucija te vrste u svetu, ali koja je poslednji put dobro radila 1939. godine“, ocenio je Vasić i dodao da je postojanje alternativa za finansiranje najefikasniji sistem u kome privrednik može da „parira“ bankarima.

Naš sagovornik sa višegodišnjim bankarskim stažom je, inače, po napuštanju funkcije generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije uplovio u preduzetničke vode, a danas je direktor i vlasnik BBS Capital Investment Group.

„Ako mogu da se finansiram iz alternativnih izvora i ne zavisim samo od banaka, onda će i one morati malo da se potrude oko mene kao klijenta. U suprotnom se dešava ‘redovna’ situacija na tržištu bez različitih povoljnih izvora finansiranja – osim dokazivanja poslovne održivosti kroz biznis plan, prihode i slično, često će se dešavati da preduzetnički poduhvat ili privatna fitma moraju da ‘prežive’ nekoliko godina kako znaju i umeju pre nego što postanu interesantni bankama“, objašnjava Vasić.

A kada se uzmu u obzir kamate po kojima banke mogu da plasiraju svoj novac, stvar postaje još lakša.

Prosečna ponderisana stopa na repo aukcijama Narodne banke Srbije (na kojima se ‘vrti’ oko 25 odsto aktive domaćih poslovnih banaka) je 5,38 odsto. Sa druge strane, kupovina državnih hartija od vrednosti donosi im prosečnu kamatu od šest odsto na dinarske, odnosno četiri odsto na obveznice u evrima.

Konačno, kreditiranje privrede je polovinom godine bankama donosilo u proseku 8,1 odsto kamate na dinarske kredite, odnosno 6,8 odsto na kredite za privredu u evrima.

Poređenja radi, kredit Poštanske štedionice za „mini metro“ tunel ugovoren je sa varijabilnom kamatnom stopom koja se računa kao tromesečni BELIBOR plus marža od 2,5 odsto.

Tromesečni BELIBOR do 30. novembra vredi 4,8 odsto, što znači da kredit za izgradnju beogradskog tunela toj banci trenutno donosi 7,3 odsto kamate – nešto više od proseka koji bi zaradila kreditirajući privredu, ali uz značajno niži rizik.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Domaće banke „drže“ 60 odsto državnih dinarskih obveznica, a sve više finansiraju infrastrukturne projekte