Vlada ulaže 400 miliona evra da vrati industriju na nivo iz 2022. godine

Vlada Srbije planira da do kraja sledeće godine uloži više od 400 miliona evra za podsticanje investicija koje će povećati udeo visokih tehnologija u industriji, sektoru koji poslednjih godina gubi konkurentnost i u kojem opada broj zaposlenih. Krajnji cilj je da se poveća vrednost koji ovaj sektor stvara.

To je predviđeno Predlogom akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2026. do 2027. godine čiji je predlagač Ministarstvo privrede, a kojim se predviđaju mere kako bi se povećalo učešće prerađivačke industrije u ukupnoj stvorenoj vrednosti.

Bruto dodata vrednost (BDV) prerađivačke industrije u ukupno stvorenoj vrednosti srpske privrede smanjila se sa 17,1 odsto na 14,9 procenata za samo dve godine, zaključno sa 2024, navodi se u ovom dokumentu.

Pad učešća je pokazatelj strukturalne promene u privredi koja se sve više razvija ka ekonomiji usluga, ali može da ukaže i na rast troškova sirovina, energenata i radne snage zbog čega je stvorena manja dodata vrednost.

Prema zvanično dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u istom periodu je zabeležen rast produktivnosti rada u prerađivačkoj industriji, odnosno BDV po zaposlenom je porasla sa 19.000 evra u 2022. godini na 20.800 evra u 2024. godni, odnosno za malo manje od 10 odsto (9,47 odsto), piše u dokumentu.

Izneta ocena da je reč o rastu produktivnosti tačna je ukoliko je reč o realnom rastu. Ukoliko je po sredi nominalni iznos, onda je zabeležen pad produktivnosti jer je inflacija u 2023. i 2024. godini iznosila kumulativno oko 17 odsto. Taj podatak, međutim, u dokumentu nije preciziran.

Nacrt predviđa niz mera i finansijskih ulaganja koja treba da omoguće da se udeo prerađivačke industrije do kraja sledeće godine u najboljem scenariju vrati na nivo iz 2022, odnosno na 17 odsto BDV. Za kraj ove godine predviđa se udeo od 16 odsto.

Isto tako, BDV po zaposlenom trebalo bi da poraste na 22.000 evra do kraja 2027. godine.

Ulaganja u visoku tehnologiju

U dokumentu se konstatuje da su investicije u periodu 2015-2024. bile ključni pokretač privrednog rasta i da je u 2025. godini došlo do smanjenja priliva SDI, pa će u narednom periodu od velikog značaja biti aktiviranje domaćih ulaganja.

Najveća ulaganja od ukupno 48 milijardi dinara (oko 400 miliona evra) predviđena su za privlačenje investicija koje će omogućiti da se učešće kapitala sektora visokih i srednje-visokih tehnologija u ukupnoj vrednosti kapitala prerađivačke industrije poveća sa sadašnji 37 odsto na 41 procenat do kraja 2027.

“U osnovi svih mera i aktivnosti propisanih Akcionim planom je postepena transformacija industrije od radno-intenzivnog modela zasnovanog na proizvodima niže dodate vrednosti ka kapitalno intenzivnom modelu i proizvodima više dodate vrednosti. Ova transformacija će biti postepen proces, kroz rad na obrazovanju radne snage i podsticanju inovacija, a Strategija i akcioni planovi će kroz skup horizontalnih mera i aktivnosti za unapređenje ambijenta prerađivačke industrije, uz posebno naglašavanje procesa digitalizacije i ozelenjavanja industrije, težiti da podignu konkurentnost industrije na viši nivo”, navodi se u Nacrtu.

Ističe se da je u periodu primene akcionih planova industrijske politike od 2021. godine, pored značajnog unapređenja izvoznih performansi, došlo i do unapređenja tehnološke strukture izvoza, naročito u oblasti visokih tehnologija.

Realizacija mera ovog posebnog cilja sprovodi se u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS), kroz programe podrške internacionalizaciji poslovanja i podrške za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija, pri čemu će se njihova implementacija nastaviti i u narednom periodu.

Pad zaposlenih na nivo iz 2020.

Podaci RZS pokazuju da se industrija suočava sa trendom smanjenja broja zaposlenih od prošle godine, što ne iznenađuje s obzirom na izuzetno negativan uticaj koji situacija oko Naftne industrije Srbije i proizvodnje u Rafineriji Pančevo ima na ovaj sektor.

Industrijska proizvodnja je u januaru ove godine redukovana za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Međugodišnji pad proizvodnje evidentiran je u sva tri sektora – prerađivačkoj industriji (12,4 odsto), rudarstvu (2,3 odsto), te snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (0,8 odsto).

Statistika pokazuje da se na kraju 2025. godine broj zaposlenih u industriji vratio na nivo od pre pet godina. To samo po sebi ne bi moralo da bude loše u slučaju da je reč o promeni strukture i profilisanju ka višoj i visokoj tehnologiji koja zahteva i manji broj zaposlenih.

Međutim, u kontekstu pada proizvodnje jasno je da je reč o gubitku radnih mesta po osnovu smanjenja produkcije.

U prošloj godini u industriji je bilo zaposleno oko 576.000 radnika, što je najniži nivo još od 2020. godine. Pad zaposlenih u prerađivačkoj industriji, kao najznačajnijem delu celokupnog sektora, najpre je blago smanjen u 2024. godini za oko 4.000, da bi se gubitak u prošloj godini ubrzao na dodatnih 11.000 radnih mesta.

Javna rasprava o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2026. do 2027. godine otvorena je do 17. aprila ove godine, a Ministarstrvo privrede pozvalo je državne organe, stručnu javnost i sve ostale zainteresovane da daju komentare, sugestije i predloge na mejl: industrija@privreda.gov.rs.