Voćari traže moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka

Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka, jer su istakli da je došlo do zagušenja u isplati i u tekućoj i u prethodnim godinama, zbog umanjenog roda i prihoda.

Poljoprivrednik Milovan Jakovljević iz Udruženja „Zemlja domaćina“ iz Ivanjice je na današnjoj sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu naveo da bi tako glavnica mirovala, a kamate se izmirivale, uz ugovornu obavezu da se poljoprivrednim proizvođačima isplate dugovi države na ime subvencija iz ranijih godina, prenosi Beta.

Predložio je i da se formira fond za interventne mere kada dođe do poremećaja na tržištu, što je Odbor i prihvatio.

“Treća mera je da ljudi u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, nezadovoljni otkupnim cenama u sezoni, takvu robu mogu da skladište, ali ne kod otkupljivača koji ih ucenjuju, već da Uprava za agrarna plaćanja javnim pozivom pozove zainteresovane vlasnike rashladnih kapaciteta da konkurišu i da svoje kapacitete opredele za nova javna skladišta u kojima bi država subvencionisala zamrzavanje, kutiju, kesu i barkod”, dodao je Jakovljević.

Četvrti predlog je, kako je rekao, prilagoditi proizvodnju voća klimatskim uslovima, tako što treba subvencionisati proizvodnju jagodičastog voća u zaštićenom prostoru, jer bi na taj način, prema njegovim rečima, dvorodne sorte imale duži vek eksploatacije.

“Našem strpljenju je došao kraj. Ratari su pre neki dan podneli zahtev zbog nesagledivih šteta od suše, prolećnog mraza i traže 300 evra po hektaru. Na neki način to opravdavam i razumem, ali pitam se ko je njih ovlastio da i za nas voćare traže 300 evra. Šta je 300 evra u zasadu malina, šteta u mojim malinjacima na tri hektara je više od 40.000 evra”, kazao je Jakovljević.

Ocenio je da država mora da uvede red, da stvori ambijent za privredni razvoj „a ne hajdučiju“.

Narodni poslanik Slobodan Ilić ocenio je da problem predstavlja „beogradizacija Srbije“ jer sve finansije idu u Beograd.

“Strateški je to loše za državu, sve opštine i gradovi su ugroženi, Sombor i Zrenjanin su se za 15, 20 godina smanjili za 30 odsto, baš zato što ljudi ne mogu da opstanu u tim u gradovima”, naveo je Ilić i dodao da su poljoprivrednici tražili da se refinansiraju svi poljoprivredni krediti sa jedan odsto kamate.

Voćar Mihailo Prodanović iz sela Blaznave kod Topole kazao je da je voćarstvo već dve godine pogođeno sušom, mrazom i gradom i da ove godine ništa nije rodilo.

“Zamolio bih da se krediti odlože, jer 80-90 odsto proizvođača ima kredite i nećemo moći da ih plaćamo. Suša uzima danak, pitanje je kako će sledeće proleće biljke da spreme rod. Sistem za navodnjavanje kod nas nije gotov, a pokrio bi možda 70 odsto zasada. Mnogi ljudi su napustili voćarstvo i zaposlili se, a njive propadaju”, rekao je Prodanović.

Poslanik Miroslav Aleksić upitao je predstavnike Ministarstva poljoprivrede šta se dogodilo sa 800 miliona dolara sredstava odobrenih od Svetske banke za izgradnju sistema za navodnjavanje i sa sredstvima Abu Dabi fonda – 100 miliona dolara.