Voće bilo glavni činilac rasta inflacije u 2025. godini – Stručnjaci očekuju drastično smanjenje cena

Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta inflacije potrošačkih cena, pokazuje najnovija analiza Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljena u publikaciji “Trendovi” za četvrti kvartal prošle godine.

Na rast cene voća značajno je uticalo poskupljenje jabuka (37,1 odsto), koje je pre svega bilo uslovljeno padom prinosa koji se procenjuju na oko 26-27 odsto u odnosu na 2024. Do pada je došlo usled učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, ali i zbog povećanih troškova proizvodnje – jer su se voćari suočili sa većim izdacima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, a to je podiglo prag isplativosti.

Takođe, rast cena jabuka na svetskom tržištu i bolja prođa na novim izvoznim destinacijama, poput Bliskog istoka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dodatno su uticali na domaću ponudu i višu cenu u Srbiji.

Osim jabuka, na rast cene voća u Srbiji u 2025. veliki uticaj imalo je i skuplje citrusno voće ‒ limun (30,1 odsto) i mandarine (21,1 odsto).

“Usled globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija kod uzgoja limuna i mandarina na velikim svetskim plantažama i zbog slabijeg roda u Evropi (Španija, Grčka), veće količine citrusnog voća (naročito limuna) uvozile su se iz udaljenih regiona, poput Argentine, što je zbog troškova prevoza podiglo prodajnu cenu za oko 30-40 odsto”, navodi se u analizi RZS-a.

Rast cene trešanja od čak 116,9 odsto bio je, sa jedne strane, proizvod loših klimatskih uslova u Srbiji, jer su rano proleće 2025. obeležili kasni mraz i grad koji su pogodili veći deo Srbije. Ovo je desetkovalo rod trešanja u ključnim voćarskim regionima, ostavljajući grane gotovo praznim, što je dovelo do toga da ponuda na pijacama bude izuzetno ograničena, a to je direktno diktiralo visoku početnu cenu.

S druge strane, voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda trešanja imali su znatno veće troškove agrotehnike i zaštite kako bi plod dospeo do berbe. Isti ovi faktori odrazili su se i na visoku cenu breskvi u 2025. godini.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović u razgovoru za Biznis.rs ističe da je ključni razlog enormnog rasta cena voća u 2025. godini drastičan pad proizvodnje uslovljen nepovoljnim vremenskim uslovima koji se, kako kaže, ne pamte.

“Kasni prolećni mrazevi, koji su se javili u trećoj dekadi marta i početkom aprila, imali su razoran uticaj na voćarstvo. Takvi ekstremi ne pamte se decenijama. Sličan faktor bio je prisutan i 2024. godine, ali je u 2025. dodatno produbio problem, dovodeći do značajnog smanjenja prinosa kod gotovo svih voćnih vrsta”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posebno su bile pogođene kajsije i trešnje, gde je proizvodnja „desetkovana“, što je dovelo do izuzetno visokih cena. Slična situacija zabeležena je i kod oblačinske višnje, jednog od strateških proizvoda Srbije, gde su cene dostigle istorijske maksimume.

Kada je reč o jabukama, Keserović nije uveren da je došlo do tako velikog poskupljenja kao kod drugih vrsta voća, ističući da mnogi proizvođači čak imaju problema sa plasmanom zaliha iz hladnjača.

Optimistički u novu godinu

Govoreći o izgledima za 2026. godinu Keserović ističe da trenutni pokazatelji na terenu ulivaju optimizam.

“Nakon male rodnosti u 2025, potencijal za ovu sezonu je izuzetno dobar, ogroman. Imali smo ove godine na početku vegetacije dosta padavina i malo nižih temperatura za razliku od prethodnih godina, kada smo imali manje padavina i suše. Za sada je tu cvetanje kajsija, breskve, polako počinje i šljiva”, naglašava Keserović.

Pozitivan signal, prema njegovim rečima, predstavlja i povećana aktivnost oprašivača, posebno pčela i bumbara, čiji je nedostatak u prethodnom periodu dodatno uticao na smanjenje prinosa.

Ipak, upozorava da rizik i dalje postoji, naročito tokom prve dekade aprila, kada su mogući novi talasi niskih temperatura. Oni bi mogli negativno da utiču na voćne vrste koje se nalaze u osetljivim fazama cvetanja i precvetavanja, poput šljive, trešnje i kruške.

“Za sada je sve pod kontrolom, malo će se možda ovo zahlađene odraziti na neke regione kod oplodnje kajsije i breskve, ali najavljuje se povećanje temperatura”, dodaje on.

Ukoliko vremenski uslovi ostanu stabilni i sezona protekne bez većih poremećaja, Keserović očekuje značajan oporavak proizvodnje, što bi moglo dovesti i do osetnog pada cena voća u 2026. godini.

„Visoke cene u prethodnoj godini direktno su uticale na inflaciju, upravo zbog smanjene ponude izazvane izmrzavanjem. Videćemo šta će biti ove godine, ali je potencijal toliki da ja očekujem drastično smanjenje cena voća”, zaključuje naš sagovornik.

Akcize uticale na poskupljenje cigareta

Rast cene duvana u 2025. godini iznosio je 6,7 odsto, čineći tako 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene cele grupe proizvoda alkoholnih pića i duvana (od 6,3 odsto).

Ključni razlog za poskupljenje cigareta prvenstveno je akcizni kalendar. Od 1. februara primenjivali su se novi, usklađeni dinarski iznosi akciza na duvanske prerađevine, koji su se korigovali prema indeksu potrošačkih cena iz prethodne godine, kojim Srbija sprovodi plan kojim se specifična akciza na cigarete povećava dva puta godišnje (u januaru/februaru i julu), u proseku za po 1,5 dinara po paklici.

Do rasta cena lekova i medicinskih usluga u Srbiji od 5,2 odsto došlo je pretežno zbog administrativnih odluka o usklađivanju najviših cena lekova, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja. Takođe, RZS navodi i promene u sistemu javnih nabavki i uvođenje novih, sofisticiranijih lekova na liste RFZO-a, koje često podrazumevaju veće izdatke za državu, ali i usklađivanje cena za lekove koji se izdaju bez recepta.

U 2025. godini međugodišnji rast cena komunalnih usluga iznosio je 13,6 odsto i najviše je bio uslovljen rastom cene snabdevanja vodom (12,1 odsto). Kako se navodi u analizi RZS-a, osnovni faktori koji su doveli do rasta cene snabdevanja vodom bili su skok cena energenata, materijala za održavanje mreže i hemikalija za preradu vode i veći troškovi zarada.