Vodič kroz legalizaciju objekata – kako teče postupak prijave i koliki su troškovi?

Prijavljivanje nelegalnih objekata, u skladu sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, počelo je danas i trajaće do 5. februara 2026. godine.

Pod sloganom „Svoj na svome“, zakon bi građanima trebalo da omogući da nezakonito izgrađene objekte upišu u katastar uz niže troškove i jednostavnu proceduru i da na taj način budu registrovani kao vlasnici objekata u kojima žive ili rade.

Naime, primenom ovog zakona građani stiču sigurnost u raspolaganju svojom imovinom, mogućnost legalnog priključenja na infrastrukturu, pravo podnošenja zahteva za rekonstrukciju, nasleđivanje i prenos prava na nepokretnostima, jednostavniji i povoljniji pristup kreditima uz hipoteku, kao i uvećanu vrednost svojih stanova, kuća i drugih objekata, čime konačno postaju „svoji na svome“ i ostvaruju punu pravnu i imovinsku sigurnost.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima trebalo bi da reši višedecenijski problem 4,8 miliona bespravnih objekata i da stavi tačku na nelegalnu gradnju u Srbiji.

Kako teče postupak prijave?

Prema najavama nadležnih, lokalnе samoupravе su sprеmnе, a zaposlеni u opštinskim upravama obučеni i organizovani da građanima pružе svu stručnu i tеhničku podršku prilikom podnošеnja prijava.

Tako, građani imaju mogućnost da objekte prijavljuju elektronski – preko online platforme, a onima koji nisu u mogućnosti to da urade, biće dostupna pomoć u svim opštinama i u 586 objekata Pošta Srbije. Ovlašćеni službеnici u ovim institucijama popunićе i podnеti еlеktronsku prijavu u njihovo ime.

Da bi se nepokretnost upisala, potrebno je prijaviti objekat putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, koja ukršta podatke iz prijave sa podacima o objektima i vlasnicima iz javnih evidencija, da bi se utvrdili nosioci prava svojine.

Ceo postupak se odvija kroz faze. Građanima je za prijavu neophodan JMBG, broj parcele ili adresa, podaci o objektu – ID objekta ili oznaka na mapi, podaci o vrsti objekta, površini, spratnosti i posebnim delovima (ako postoje). Broj katastarske parcele je jedinstveni identifikacioni broj svake parcele u katastarskoj opštini, koji se može pronaći na sajtu Geosrbija.

Takođe, biće im potreban i dokaz o pravu na zemljištu – ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju i slično. Ako objekat nije evidentiran ili je predmet prijave stan, uz prijavu je potrebno podneti i geodetski elaborat ili skicu.

Agencija će zatim upoređivati podatke iz prijava i javnih evidencija i doneti odluku. Ukoliko je potrebno rešiti prethodna pitanja obavestiće podnosioca prijave. Ako je odluka pozitivna Agencija za prostorno planiranje i urbanizam izdaje potvrdu i dostavlja je Republičkom geodetskom zavodu koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke i bez naplata taksi i naknada.

Ukoliko je odluka negativna, agencija će bez odlaganja o tome obavestiti podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.

Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemjištu, bez pravnog osnova, agencija poziva podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta. Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Privremeni objekti poput mobilnih kuća, kontejnera i balon hala, biće evidentirani bez upisa prava svojine. Za objekte koji nisu prijavljeni, ili za koje postoje drugi autoritativni podaci, agencija donosi odluku u skladu sa raspoloživim podacima.

Troškovi naknade od 100 do 1.000 evra

Prijavu za evidentiranje zgrade podnosi investitor, a ne vlasnici stanova i snosi troškove naknade. Ako investitor nije dostupan svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu od 100 do 1.000€.

Kada je reč o porodičnim kućama i stanovima, naknada od 100 do 1.000 evra predviđena je za Beograd, dok je ona u gradovima sa više od 100.000 stanovnika od 100 do 500 evra, za gradove koji imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 300 evra, dok je za mesta sa manje od 50.000 stanovnika naknada 100 evra.

Za magacine, ekonomske, pomoćne objekte i pogone naknada se ne naplaćuje ukoliko su oni do 500 kvadratnih metara, dok za veće površine ona iznosi 10 evra po kvadratnom mestru.

Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta

Od plaćanja naknada oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece.

Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca. Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.