Vozačima kamiona sa Zapadnog Balkana ističe vreme – 10. avgust „dan D“ za boravak u Šengenu

Četiri države regiona dale su Evropskoj komisiji rok do 10. avgusta da ponudi sistemski odgovor za problem boravka profesionalnih vozača kamiona u Šengenskoj zoni, koje trenutno podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od šest meseci.

Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija upozorile su da više nema prostora za odlaganje i zatražile rešenje koje bi profesionalnim vozačima omogućilo nesmetano obavljanje međunarodnog transporta.

Predsednik Udruženja za međunarodni transport Srbije Neđo Mandić za Biznis.rs navodi da je Evropska komisija odgovorila na zajedničko pismo četiri države, ali da rešenje još nije pronađeno.

„Dobili smo odgovor Evropske komisije u kojem navode da traže rešenja, ali da to ne ide lako. Njihov raniji predlog bio je da bi problem mogao da se reši vizom tipa D, međutim sada više ne daju tako jasne potvrde da bi to u potpunosti rešilo pitanje boravka vozača“, objašnjava Mandić.

Kako dodaje, problem je u spornim tumačenjima primene ove vize u okviru novih pravila. Iako se nosioci vize tipa D ne bi evidentirali u sistemu Entry/Exit System (EES), ostaje nejasno da li bi pravo na duži boravak važilo samo u državi koja je izdala vizu ili i u drugim zemljama Šengena.

„To je i dalje nejasno pitanje. Prema tumačenju koje smo dobili, viza tipa D omogućila bi neograničen broj dana boravka u zemlji koja ju je izdala, ali bi za ostale zemlje i dalje važilo pravilo 90 dana u periodu od 180 dana“, navodi Mandić.

On ističe da će prevoznici zato nastaviti da se zalažu za mogućnost dobijanja viza tipa D, koje bi predstavljalo prelazno rešenje do uspostavljanja pune implementacije novog viznog režima.

Hrvatska napravila prvi korak, Italija i Slovačka otvorene za razgovor

Mandić navodi da problem predstavlja to što sve države nemaju usaglašen pristup, ali ističe da Srbija intenzivno radi na pronalaženju rešenja i da se koriste svi kontakti kako bi se pronašao izlaz.

On napominje da su odgovori država sa kojima je Srbija pokušala da uspostavi kontakt različiti. Dok pojedine zemlje smatraju da ovo pitanje nije moguće rešiti bilateralno i da bi sistemsko rešenje trebalo da ponudi Evropska komisija, druge su pokazale spremnost da pomognu, iako imaju određene dileme u vezi sa predloženim modelima.

„Neke države sumnjaju da li je to najbolje rešenje, ali su dobronamerne i poručuju da će učiniti sve da pomognu. Zato i dalje postoji nada da bi se do 10. ili 15. avgusta mogao napraviti određeni pomak“, dodaje on.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je napravila korak kroz izmene Zakona o strancima koje omogućavaju izdavanje viza tipa D profesionalnim vozačima, ali je njihova primena ograničena.

„Hrvatska je praktično ponudila model, ali on nije dovoljan jer je ograničen na prevoz hrvatske robe – izvoz iz Hrvatske i dopremanje robe za hrvatsko tržište. Mi, međutim, najvećim delom radimo tranzit“, objašnjava Mandić i dodaje da primena tog modela još nije u potpunosti razrađena jer nisu usvojeni svi potrebni pravilnici i nisu poznati svi uslovi i procedure za dobijanje vize.

„To jeste dobar pravac i mnoge zemlje čekaju da vide kako će funkcionisati u Hrvatskoj. Italija i druge države su pokazale interesovanje upravo zbog toga, jer žele da vide da li taj model može da bude primenjen“, navodi Mandić.

Dodaje da su Italija i Slovačka pokazale određenu otvorenost za razgovore, dok je stav Mađarske rezervisaniji.

„Italija je dobronamerna i koliko smo razumeli, oni čak ne bi morali da menjaju zakon. Pitanje je samo da li će primeniti model po principu Hrvatske – ako se vozi samo roba za Italiju i iz Italije ili će ga proširiti. Slovačka je takođe relativno pozitivno odgovorila. Sa druge strane, računali smo na Mađarsku koja sada nije raspoložena, ali ne odbija već insistira na bilateralnom pristupu“, kaže Mandić.

Ako kamioni stanu, posledice će osetiti i izvoznici

Mandić upozorava da problem nije samo pitanje prevoznika, već i izvoznika koji zavise od njihovih usluga.

„Ako kamion ne radi, mi nemamo šta da fakturišemo, a obaveze i dalje ostaju – krediti, lizing, plate zaposlenih i fiksni troškovi. Zato smo se obratili velikim izvoznicima i zamolili ih da se uključe, jer je ovo i njihov problem. Ako nema ko da preveze robu, posledice osećaju svi“, navodi on.

Prema njegovim rečima, prevoznici sa Zapadnog Balkana su ključni za ovaj deo tržišta jer kompanije iz EU nerado dolaze u region zbog dugog čekanja na granicama i carinskih procedura.

„Teret je praktično pao na nas. Evropski prevoznici koji posluju unutar Evropske unije imaju slobodno tržište, otvorene granice i znatno jednostavnije procedure, pa često izbegavaju dolazak na Zapadni Balkan, gde ih čekaju zadržavanja na granicama i carinske procedure. Umesto da rade, vozači gube vreme u kolonama. Zato tražimo podršku i od izvoznika“, ukazuje Mandić.

„Dan D“ je 10. avgust

Podsetimo, dugogodišnji problem boravka profesionalnih vozača dodatno je eskalirao nakon početka primene Entry/Exit sistema (EES), koji je u potpunosti postao operativan na spoljnim granicama Šengena od 10. aprila 2026. godine.

Elektronska evidencija ulazaka i izlazaka omogućila je strogu kontrolu pravila o maksimalnom boravku od 90 dana u periodu od 180 dana, pa se profesionalni vozači koji prekorače dozvoljeni limit sada suočavaju sa kaznama, zabranama ulaska, pa čak i deportacijom.

Mandić objašnjava da je rok do 10. avgusta određen zato što će tada veliki broj profesionalnih vozača biti na granici dozvoljenog boravka u Šengenskoj zoni.

„Računali smo da od 10. aprila do 10. avgusta prolazi 120 dana, odnosno četiri meseca. Do tada će većina naših vozača imati između 70 i 80 dana provedenih u Šengenu, dok će oni koji intenzivnije rade možda već preći 80 dana. Tada počinju ozbiljni problemi, jer, ukoliko se pravila budu striktno primenjivala, vozači više neće moći da krenu na put ako nisu sigurni da će se vratiti pre isteka dozvoljenog boravka. U suprotnom, rizikuju novčane kazne i zabranu ulaska“, objašnjava naš sagovornik.

On ističe da su zbog toga predstavnici četiri države regiona odredili 10. avgust kao svojevrsni „dan D“ za odgovor Evropske komisije, nakon čega će se sredinom avgusta ponovo sastati i odlučiti o narednim koracima. Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da su u Briselu u toku kolektivni godišnji odmori, zbog čega se pre 20. avgusta ne očekuju značajnije aktivnosti.