Vreme velikih izazova za preduzeća vodovoda i kanalizacije

Preduzeća vodovoda i kanalizacije sa velikom strepnjom očekuju nove udare energetske i poslovne krize. Zbog prirode tehničko-tehnološkog procesa veliki su potrošači struje i drugih energenata, na šta troše skoro polovinu budžeta. Ali, realno je računati na značajna poskupljenja u oblasti energetike. Druga polovina budžeta je pokrivala troškove rada i zarada, pa je ostajalo taman toliko da se pokriju troškovi hitnog i, u retkim slučajevima, investicionog održavanja sistema.  Ali, minimalna zarada je povećana, pa po svoj prilici neće biti dovoljno sredstava za investiciono održavanje, pa čak ni za sve popravke dotrajale mreže.

Sve što je potrebno za rad preduzeća vodovoda nabavljaju na tržištu, po tržišnim uslovima i cenama. Ali, svoje proizvode i usluge ne mogu da naplate po tržišnim uslovima, jer su cene tih proizvoda i usluga kontrolisane. U skladu sa veoma dugom tradicijom, te cene su instrument očuvanja socijalnog mira. Sa tako kontrolisanim cenama ova preduzeća se bliže granici poslovnog opstanka i mogućnosti da održe nivo kvaliteta proizvoda i usluga. Reč je o kvalitetnoj, zdravstveno ispravnoj vodi za piće i uslugama kanalizacije, odnosno o proizvodu i uslugama koje su  preduslov zdravlja ljudi i napretka svih oblasti društvenog života.

Izazovi postaju problemi koji traže hitna rešenja

Na svim skupovima posvećenim analizi stanja sektora voda i poslovnog položaja preduzeća vodovoda i kanalizacije Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije upozorava na ozbiljnost situacije. Čelnici Udruženja naglašavaju da sektor više ne stagnira već nazaduje, da pati od nedostataka investicija i tehnoloških unapređenja, odgovarajućih stručnih kadrova, nerešenog tarifnog sistema koji, sa cenom vode kao socijalnom kategorijom, ne omogućava ni pristojno održavanje sistema. Pati i od čestih promena upravlјačkih timova sa prosečnim trajanjem mandata direktora od samo 2,7 godina.

Po rečima Dalibora Joknića, sekretara Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, osnovni problem sektora voda i celog komunalnog sektora je što nije u fokusu ministarstava, kako u pogledu preciziranja nadležnosti, tako i u domenu operativnog funkcionisanja.

„Sektor nije perpetuum mobile, jer ne postoji mehanizam koji može beskonačno da radi sam po sebi. Ako se hitno ne unapredi, doživeće kliničku smrt“, rekao je Joknić.

Formalno-pravno, rad preduzeća vodovoda je u nadležnosti više ministarstava, što je često velika barijera blagovremenom rešavanju problema koji zahtevaju hitna rešenja. Kada ste odgovorni za kontinuiranu isporuku zdravstveno ispravne vode za piće i odvođenje otpadnih voda, zastoji i problemi po pravilu zahtevaju hitna rešenja.

U svojim okvirima preduzeća vodovoda čine velike napore da ostvare uštede gde god je moguće, da realizuju planove racionalnije potrošnje struje i energenata. Svaki uloženi napor nije ni stigao da se isplati, jer su efekte poništile nove cene struje i energenata.  Nažalost, ova preduzeća odavno nemaju unutrašnje rezerve za održanje normalnog poslovanja sa postojećim cenama svojih proizvoda i usluga. Jedva se održava likvidnost i strepi se od novih udara energetske krize. 

Investiciono i tekuće održavanje u najvećem broju slučajeva svodi se na interventno održavanje vodovodne i kanalizacione mreže. Zbog prisutne zabrane zapošlјavanja preduzeća se suočavaju sa nedostatkom vitalno važnih stručnjaka za funkcionisanje sistema, pre svega inženjera hidrograđevinske, elektro i mašinske struke. Od ovih preduzeća se očekuje da šire mrežu, u skladu sa rastućim potrebama privrede i stanovništva u gradovima. To širenje, pored ostalog, zahteva veći angažman stručnog kadra, a donosi i veću potrošnju energenata čije cene stalno rastu.

Članovi udruženja

Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije je nevladina neprofitna organizacija, koja se finansira isključivo članarinama preduzeća-članova. Okuplјa 38  srpskih vodovoda i posvećeno je zastupanju njihovih interesa, kao i promociji značaja bezbedne, zdravstveno ispravne vode za piće i usluga kanalizacije.

Statistički gledano, po veličini gradova i opština u kojima rade, među članovima Udruženja ravnomerno su zastuplјena „velika“, „srednja“ i „mala“ preduzeća, što omogućava realno sagledavanje problema sektora. Pri tom, u svakom javnom nastupu naglašava se da ne postoje „mali“ i „veliki“  vodovodi, jer je svako preduzeće koje lјude snabdeva vodom za piće za njih najveće i najznačajnije, bez obzira na veličinu opštine u kojoj žive i rade.

Članovi Udruženja su vodovodi skoro svih velikih gradova u Srbiji na čelu sa Beogradom, kao najvećim i najmnogolјudnijim. Ali, među članovima je i deset preduzeća vodovoda koji rade u opštinama sa manje od 20.000 stanovnika. Članovi Udruženja snabdevaju vodom za piće i odvode otpadne vode u lokalnim zajednicama koje broje skoro 4,5 od ukupno 6,7 miliona, što predstavlјa skoro 70 odsto stanovnika Srbije.

Obe delatnosti preduzeća-članova, proizvodnja i distribucija zdravstveno ispravne vode za piće, kao i odvođenje otpadnih voda, osnov su zdravlјa lјudi, ali i preduslov razvoja i napretka svih drugih oblasti društvenog života. Uspešan rad ovih preduzeća obično se podrazumeva, a pažnju javnosti, po pravilu, privlače u slučajevima havarija na dotrajalom tehničko-tehnološkom sistemu i, naravno, čak i u najkraćim prekidima snabdevanja vodom. Ogroman i složen tehničko-tehnološki sistem je opterećen velikim problemima koji zahtevaju ozbiljna sistemska rešenja.

Udruženje vodovoda i kanalizacije je pokretalo tematske inicijative, učestvovalo u javnim raspravama o predlozima zakona i drugih dokumenata koji regulišu rad u sektoru voda, uglavnom bez željenih efekata. Pre tri godine na adrese Predsednice Vlade i sedam nadležnih ministarstava upućen je apel za hitno preduzimanje mera za unapređenje poslovnog položaja preduzeća vodovoda i kanalizacije. Čelnici i svi članovi Udruženja su smatrali da imaju dužnost i odgovornost da obaveste nadležne institucije da je ova oblast rada dovedena na ivicu reprodukcionog opstanka.

Korekcija cena kao prvi korak

U saradnji sa Poslovnim udruženjem komunalnih preduzeća Komdel, Udruženje dva puta godišnje izrađuje pregled cena vode i kanalizacije. Prošlog meseca na portalu Udruženja objavljen je pregled cena u 65 gradova i opština. Prosečna cena proizvodnje i distribucije vode za domaćinstva, bez PDV-a, u anketiranim gradovim i opštinama iznosi 82,7 dinara za kubni metar, odnosno 0,083 dinara za litar! Prosečna cena odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda za domaćinstva, takođe bez PDV-a, iznosi 40 dinara po kubnom metru.

U odnosu na prethodni, februarski pregled, uz prosečno nominalno povećanje za šest odsto, cena litra kvalitetne, zdravstveno ispravne vode za piće „skočila“ je sa 0,078 na 0,083 dinara. Prosečna cena odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda ostala je ista, 40 dinara po kubnom metru.

Raspon između tarifa vode za domaćinstva i onih koje važe za privredu je jedan prema 1,8. Očekivano je da će se postepeno smanjivati sa cilјem izjednačavanja. U oblasti odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda tarifa za privredu je 1,7 puta veća od tarife za domaćinstva.

Sva anketirana preduzeća iskazala su potrebu za povećanjem cena proizvodnje i distribucije vode za piće, u proseku za 17 posto. Reč je o proseku, jer je dugi niz onih koji posluju sa zabrinjavajuće niskim cenama. Ako bi do takvog povećanja došlo, mesečni račun za vodu tročlane porodice iznosio bi oko hilјadu i po dinara, što je svega 1,5 procenata neto plate u Srbiji. To je daleko ispod gornje granice pristupačnosti računa za vodu od tri odsto, koja je sugerisana Metodologijom za određivanje cena komunalnih usluga, koju je objavila Stalna konferencija gradova i opština SKGO.

Za oblast odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda anketirana preduzeća su iskazala potrebu za znatno većim povećanjem cena, u proseku za oko 42 odsto. I ovde je reč o proseku, i ovde je dug niz onih čije su cene i po 50 odsto niže od navedenog proseka.

Sa ovakvim cenama preduzeća vodovoda i kanalizacije nemaju mogućnosti za normalan rad i održanje kvaliteta svojih usluga. Apeli za odgovorniju politiku cena vode i kanalizacije upućeni su gradovima i opštinama, odnosno jedinicama lokalne samouprave u čijoj je to nadležnosti. Od njihovih odluka zavisi obezbeđenje normalnih uslova za rad i pružanje kvalitetnih usluga u oblasti od nemerlјive važnosti za život i zdravlјe lјudi i napredak svih drugih oblasti društvenog života.

Očekuje se da će se efikasnija politika voditi posle donošenja obavezujuće jedinstvene metodologije za određivanje cena, čija je izrada u toku. Do tada, preduzećima vodovoda ostaje da se suoče sa rastućom energetskom krizom, poskuplјenjem struje, energenata, repromaterijala, hemikalija, da nekako održe likvidnost i da se nadaju podršci svojih lokalnih samouprava u odobrenju zahteva za povećanje sadašnjih cena svojih usluga.