Za 25 godina Srbija će izgubiti 3.000 sela

U Srbiji trenutno postoji 4.720 sela, a procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je da će do 2050. godine sa mape nestati 3.000 seoskih naselja. U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju.

Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

“Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom”, objašnjava Branislav Gulan.

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, poslednjih godina osnovano je oko 1.100 novih zadruga.

“To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali – nije i zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, jer siromašna država danas nema više od dva milijarde evra da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu budu imale prerađivačke pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačna za bolji seoski život. Sada u 2.750 dodeljenih seoskih kuća ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju biće veće interesovanje za odlazak u sela da se živi. Jer, u selima će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće baš iz gradova, pošto u tim novim pogonima oni koji se doseljavaju u ta sela imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati i sirovine koje su sami proizveli, kao i ostali zadrugari i kooperanti”, navodi naš sagovornik.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da se u tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko, nalazi u izuzetno nepovolјnom položaju.

“Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava”, ističe Mihailović.

On dodaje da nerešenim pitanjem imovine zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju.

“Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, navodi Mihailović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice. Da bi se snabdevali stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.

Ipak, blagi oporavak sela oseća se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. Ministar Milan Krkobabić rekao je da je od februara krenuo novi program dodele seoskih kuća sa okućnicom. Očekuje se da će u narednom ciklusu biti oko 5.000 zahteva za kuće.

Dosad je kroz taj program ukupno kupljena 1.631 kuća za 5.000 ljudi, od čega 2.250 dece, i to u 119 lokalnih samouprava.

Prema rečima Krkobabića, nije dovoljno da mladi imaju samo kuću i okućnicu kako bi i ostali da žive na selu, već da uglavnom ne odlaze iz onih sredina gde mogu da dogovaraju i odlučuju o svim pitanjima vezanim za svoj život.