Za 40 godina ukupni ekonomski gubici od klimatskih nepogoda premašili 790 milijardi evra

Elementarne nepogode postale su poslednjih godina veoma ozbiljan problem, jer je njihov intenzitet sve jači i prave mnogo više štete nego ranije, a počele su da odnose i sve više žrtava. Izveštaj koji je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (European Environment Agency, EEA) bavi se značajnim brojem smrtnih slučajeva i ekonomskim gubicima od prirodnih katastrofa između 1980. i 2023. godine.

Ukupni ekonomski gubici od klimatskih nepogoda u navedenom periodu premašili su 790 milijardi evra u zemljama EEA koja ima 32 članice plus šest zemalja Zapadnog Balkana.

U istom razdoblju jaz u osiguranju u 38 zemalja EEA bio je značajan. Većina zemalja je prijavila da je više od 50 odsto njihovih gubitaka bilo neosigurano. U mnogim slučajevima ova brojka je prešla 90 procenata.

Zemlja sa najvećim ukupnim ekonomskim gubicima usled elementarnih nepogoda između 1980. i 2023. godine je Nemačka – 180 milijardi evra. Slede Italija (135 milijardi evra), Francuska (130 milijardi evra), Španija (97 milijardi evra) i Poljska (20 milijardi evra), navodi se u izveštaju.

Posmatrajući samo gubitke u ovom veku (od 2001. godine), iste četiri zemlje beleže najveće brojke. Međutim, udeo u poređenju sa ukupnim vremenskim periodom (1980-2023) značajno se razlikuje. Nemačka prednjači sa više od 85 odsto svojih gubitaka zabeleženih u ovom veku, dok je Španija zabeležila 45 odsto. Što se tiče gubitaka u 21. veku, ove četiri zemlje prati grupa od šest drugih sa veoma sličnim ukupnim gubicima između 12 i 15 milijardi evra (Austrija, Belgija, Češka, Portugal, Rumunija i Slovenija). Zemlje sa manjim ukupnim gubicima su Lihtenštajn (21 milion evra), Crna Gora (25 miliona evra), Island (26 miliona evra) i Malta (52 miliona evra).

U izveštaju se navodi da klimatske promene ozbiljnije pogađaju siromašnije zemlje nego bogatije, a veći ekonomski gubici u bogatijim, ekonomski razvijenijim zemljama, mogu imati manji uticaj na oporavak nego oni u manje razvijenim zemljama.

Gubici prema površini i broju stanovnika

Zemlje sa najvećim gubicima po kvadratnom kilometru su Slovenija (866.467 evra), Belgija (553.942), Nemačka (504.812), Švajcarska (481.820) i Italija (446.788). Zemlje sa najmanjim gubicima su Island (249 evra), Crna Gora (1.786), Finska (7.041) i Estonija (7.489 evra).

Na osnovu ovih rezultata podela je jasna – na zemlje zapadne i centralne Evrope koje imaju veće gubitke po kvadratnom kilometru, i istočne i severne zemlje koje imaju tendenciju ka manjim gubicima. Međutim, čini se da manje zemlje nemaju veće gubitke od većih.

Nekoliko slučajeva zapravo pokazuje obrnutu vezu: Nemačka, Italija, Francuska i Španija trpe velike gubitke po kvadratnom kilometru, dok Island, baltičke zemlje i razne balkanske nacije imaju niske gubitke.

Slovenija ima najveće gubitke po glavi stanovnika koji iznose 8.733 evra između 1980. i 2023. godine. Slede Luksemburg (2.694 evra), Švajcarska (2.685), Italija (2.330) i Španija (2.279). Zemlje sa najmanjim gubicima po glavi stanovnika su Crna Gora (41 evra), Island (87), Turska (104) i Malta (129).

Gubici po glavi stanovnika variraju manje od gubitaka po kvadratnom kilometru i nekoliko zemalja ima relativno slične vrednosti. Ipak, čini se da slična podela postoji između zemalja zapadne i centralne Evrope i istočnih i severnih država – iako manje izražena – pri čemu prve generalno imaju veće gubitke po glavi stanovnika, navedeno je u izveštaju.

Većina zemalja EEA-38 ima veliki jaz u osiguranju od elementarnih nepogoda. Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija skoro da ne mogu da nadoknade gubitke uzrokovane vremenskim i klimatskim nepogodama, jer nisu pokriveni privatnim osiguranjem.

Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Turska imaju prazninu u zaštiti osiguranja iznad 90 odsto. Još 17 zemalja ima veoma veliki jaz u osiguranju (preko 90 odsto), što znači da iako postoji neka vrsta osiguranja ono pokriva veoma mali deo ukupnih gubitaka.

Samo su dve zemlje (Danska i Norveška) donekle uspešne u tome da više od polovine svojih gubitaka pokriju osiguranjem, što pokazuje koliko je u ostatku Evrope osiguranje protiv ovih nepogoda još uvek slabo razvijeno, navodi se u izveštaju.

Veći gubici od meteoroloških i hidroloških događaja

Hidrološke nepogode i toplotni talasi takođe uzrokuju veći udeo neosiguranih u odnosu na osigurane gubitke, u poređenju sa drugim vrstama nepogoda. Za članice EEA-32 koje nisu deo EU, većina gubitaka potiče od meteoroloških i hidroloških događaja, dok klimatski događaji čine vrlo mali udeo – gotovo isključivo vezano za toplotne talase. Slično kao i u zemljama EU, hidrološki događaji obično dominiraju ukupnim i neosiguranim gubicima (u apsolutnim vrednostima) u poređenju sa drugim vrstama događaja.

Međutim, u zemljama Zapadnog Balkana toplotni talasi su izazvali većinu gubitaka, a zatim slede hidrološki događaji. Kao što je prethodno pomenuto, u ovim zemljama nema podataka o osiguranim gubicima za period od 1980. do 2023. godine.

Za EU pokretni prosek osiguranih gubitaka blago raste tokom vremena, sa 2,5 milijardi evra u 2009. (dobijen u periodu od 1980. do 2009.) na četiri milijarde evra u 2023. (obuhvaćen u periodu od 1994. do 2023.). Međutim, pokretni prosek ukupnih gubitaka pokazuje znatno oštriji rast, sa 13 milijardi evra u 2009. na 20 milijardi u 2023. godini, sa naročito strmim porastom nakon 2020. godine.

Evropska komisija (EK) je pokrenula Dijalog o otpornosti na klimatske promene (2022). Ova inicijativa je osmišljena da se pozabavi sve većim jazom u osiguravajućoj zaštiti u Evropi – rastućom razlikom između ukupnih ekonomskih gubitaka od događaja povezanih sa klimatskim promenama i osiguranog dela.

Južna i zapadna Evropa pretrpele najveći broj smrtnih slučajeva

Broj smrtnih slučajeva odnosi se na različite vrste opasnosti, i za većinu njih – na primer u slučaju poplava, oluja ili šumskih požara – oni se mogu jasno identifikovati. Podaci o njima se prikupljaju širom Evrope putem preciznih procedura.

S druge strane, smrtni slučajevi od toplotnih talasa često se ne mogu direktno identifikovati i izračunavaju se putem statističkih procena.

Južna i zapadna Evropa pretrpele su najveći broj smrtnih slučajeva ukupno (72.063 i 166.866, respektivno). U centralno-istočnoj Evropi, severnoj Evropi i zemljama Zapadnog Balkana, značajno manje ljudi je umrlo (5.974, 897 i 576, respektivno).

S obzirom na to da zapadna i južna Evropa imaju veći broj stanovnika, očekuje se i veći broj žrtava. Poređenja radi, zemlje u zapadnoj i južnoj Evropi imale su prosečnu populaciju od oko 195 i 186 miliona ljudi, respektivno, između 1980. i 2023. godine.

S druge strane, centralno-istočna Evropa imala je oko 93 miliona ljudi, severna Evropa 36 miliona, a zemlje Zapadnog Balkana 19 miliona.