Za kiriju stana u centru – kuća sa dvorištem na periferiji

Iznajmljivanje kuća u Srbiji je i dalje u drugom planu u odnosu na rentiranje stanova, ali poznavaoci prilika na tržištu nekretnina kažu da je u ovom segmentu potražnja sve veća i da je ponuda zadovoljavajuća.

Najbolje se izdaju kuće na periferiji grada, gde se mogu naći i za 200 evra, dok se one u gradskim opštinama, ako su i bolje opremljene, uglavnom smatraju luksuzom, a najam košta od oko 600, pa do 3.000 evra.

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da su u ponudi različiti tipovi kuća – od montažnih i vikendica do samostalnih, dvojnih i seoskih kuća. Primetan je porast oglasa za montažne i potpuno opremljene kuće, koje su posebno zanimljive zakupcima koji žele mirnije okruženje i prostor spreman za useljenje.

Cene značajno variraju u zavisnosti od veličine, broja etaža, lokacije i opremljenosti. U Beogradu se prosečna mesečna zakupnina kreće od oko 590 evra za prizemne kuće do više od 3.000 evra za višeetažne kuće veće kvadrature, koje se oglašavaju kao vile. U Novom Sadu su prosečne cene između 670 i 1.500 evra, dok su u Nišu, Kragujevcu, Subotici i Pančevu znatno pristupačnije – od 300 do 500 evra mesečno.

Prema podacima sa sajta 4zida, trenutno je u ponudi 860 oglasa za izdavanje kuća širom Srbije. Najviše ih ima u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Subotici.

„Montažna kuća od 70 kvadrata u okolini Kraljeva sa dvorištem, letnjikovcem i roštiljem iznajmljuje se za oko 500 evra mesečno. U Novom Sadu, u naselju Adice, oglašena je luksuzna dvoetažna kuća od 104 kvadrata po ceni od 2.000 evra mesečno, što pokazuje koliko visoka opremljenost i lokacija mogu da utiču na cenu“, navodi Mihajlović.

Tržište i dalje usmereno ka kupovini stanova

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu ove godine iznosila je 2,1 milijardu evra. Najveći udeo zauzela je prodaja stanova sa 1,2 milijarde evra i učešćem od 60 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra, što je tek osam odsto.

Komentarišući najnovije trendove, Aleksandra Mihajlović za Biznis.rs navodi da ovi podaci potvrđuju da je tržište i dalje dominantno usmereno ka kupovini stanova, dok su kuće zastupljene u manjem procentu najčešće u prigradskim i seoskim područjima.

“Kupovina i izdavanje stanova ostaje prioritet jer obuhvata gradske zone i razvijenu infrastrukturu. Ipak, u poslednjih godinu dana primećujemo rast interesovanja za kuće, posebno u okolini većih gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, gde se ljudi odlučuju na mirniji način života uz više prostora i dvorište, a i ponuda je zadovoljavajuća”, ukazuje naša sagovornica.

Kada je reč o ponudi i cenama kuća u velikim gradovima Srbije, Mihajlović kaže da na sajtu 4zida ima više od 11.000 oglasa i da prosečno oglašena cena kvadrata za prodaju kuća u Beogradu iznosi 1.430 evra, u Novom Sadu 1.650 evra, u Nišu 880 evra, Kragujevcu 800 evra, dok je u Subotici 740 evra.

“Najviše ih ima u Beogradu i Novom Sadu, dok je u manjim gradovima izbor raznovrsniji, ali često zahteva dodatna ulaganja. Kuće koje su u potpunosti renovirane ili novije gradnje postižu znatno više cene, dok one starije, sa većim parcelama, imaju nižu tržišnu vrednost, ali privlače kupce koji žele da sami uređuju prostor”, dodaje ona.

Na pitanje kako se formiraju cene kuća, Mihajlović objašnjava da njih pre svega određuje lokacija, odnosno zona u kojoj se nalazi i razvijenost infrastrukture.

“U okviru iste opštine razlike mogu biti višestruke, pa kuća u naselju sa uređenim pristupnim putem, kanalizacijom i blizinom škole može vredeti i dvostruko više od kuće slične kvadrature u manje razvijenom delu. Na cenu dodatno utiče stanje objekta, veličina i uređenost dvorišta, kao i mogućnost nadogradnje ili delimične rekonstrukcije”, ističe ona.