Za pet godina u EU prodato 60 miliona novih vozila, u Srbiji raste prodaja električnih automobila – ali sporo

Evropska auto-industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi. U budžet EU godišnje uplaćuje 392,2 milijarde evra, generišući pritom sedam odsto ukupnog BDP-a cele Evropske unije.

Nove tehnologije, jasan pravac ka „nultoj emisiji“, uz naglašenu odlučnost da se prave sve bezbedniji, bolji automobili zahtevaju i ogromna ulaganja u istraživanje, naučno-tehnološki razvoj. Auto-industrija EU tako godišnje troši čak 59,1 milijardu evra za istraživanje i razvoj.

Koliko je to velika suma potvrđuje i podatak da to iznosi 31 odsto ukupnog ulaganja EU u istraživanje i razvoj u svim industrijama. 

To je rezultiralo cifrom od 101,9 milijardi evra doprinosa EU auto-industrije ukupnom godišnjem trgovinskom suficitu na nivou cele EU.

U periodu 2019-2024 broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU premašio je 60 miliona.

Podaci za Srbiju

Što se Srbije tiče, od januara do septembra 2024. godine udeo 100 odsto električnih putničkih automobila iznosi 1,0 odsto, a hibrida 30 odsto od ukupnog broja novoregistrovanih vozila. 

„Ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidimo da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih, pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika, ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu“, piše u najnovijoj analizi Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji.

Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 4,0 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na pretpandemijski nivo.

Tržište EU stagnira, pa je broj novoregistrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023.-avgust 2024.) i to je još uvek za 30 odsto manje nego pre pandemije.

Dakle, povratak na „pre-covid“ stanje je u Srbiji, barem statistički gledano dosta brži u odnosu na EU podatke, ali je to rezultat, pre svega, malim, gotovo zanemarljivim iznosima novo-registrovanih automobila u Srbiji na godišnjem nivou u poređenju sa EU.

Kada je broj električnih automobila u pitanju, tu smo blizu samog dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika, što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača.

Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika.