Zabrana mikroplastike u Srbiji od 2027. godine

Projekcije govore da će do 2050. godine na globalnom nivou biti dodatno generisano 33 milijarde tona plastike. Veliki problem predstavlja mikroplastika – male, obično mikroskopske, čvrste čestice napravljene od sintetičkog polimera. One su postojane u životnoj sredini, jer su veoma otporne na (bio)degradaciju.

Mikroplastika se proizvodi i koristi u mnogim smešama koje se stavljaju na tržište i kao takva naziva se „namenski dodata”.

Nalazi se u kozmetičkim proizvodima (proizvodi koji se ispiraju i ostaju na telu), deterdžentima i proizvodima za pranje i čišćenje, u đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja, bojama, premazima i mastilu (za profesionalnu i opšu upotrebu), hemikalijama koje se koriste u sektoru nafte i gasa, građevinarstvu, medicinskim proizvodima, medicinskim aparatima, suplementima u ishrani i tako dalje.

Zabrana mikroplastike u kozmetičkim proizvodima koji se spiraju sa tela u našoj zemlji stupa na snagu 2027. godine, rečeno je krajem januara na seminaru u okviru UNDP/UNEP SP projekta „Dalje jačanje nacionalnih kapaciteta za upravljanje rizikom od opasnih supstanci kroz ceo životni ciklus u Republici Srbiji“.

Za ostale kozmetičke proizvode predviđeni su, takođe, prelazni periodi.

Zabrana obuhvata i deterdžente, voskove, lakove i osveživače vazduha, lekove i medicinska sredstva, sredstva za ishranu bilja, sredstva za zaštitu bilja i seme, proizvode za upotrebu u poljoprivredi i hortikulturi , kao i granularna punjenja namenjena za sintetičke sportske podloge. Na izuzetke od zabrane primenjuje se izveštavanje o mikroplastici.

Kako je navedeno na seminaru, pravilnik kojim se zabranjuje mikroplastika prošao је sve procedure i očekuje se da bude usvojen.

Predlog pravilnika o dopunama Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, sadrži odredbe pod rednim brojem ograničenja i zabrane 78. koje se odnose na ograničenja i zabrane stavljanja u promet mikroplastike i proizvoda/smeša koje je sadrže.

Konkretno, u jednoj od prezentacija navodi se da je zabranjeno stavljanje u promet supstance ili smeša ako su mikročestice sintetičkih polimera namenski dodate u njih radi dobijanja željenih karakteristika u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0,01 odsto masenog udela, a definisani su i izuzeci. Predviđene su i obaveze snabdevača.

Upotreba mikroplastike u proizvodima utiče na: emulzifikaciju, viskozitet, vezivanje, formiranje filma i drugo.

Za potrebe ograničenja i zabrana utvrđene su dozvoljene metode ispitivanja i kriterijumi za razgradljivost polimera, odnosno mikroplastike. Ispitivanja sprovode laboratorije koje primenjuju načela dobre laboratorijske prakse ili drugih međunarodnih standarda koji su ekvivalnetni ili su akreditovane u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025.

Osmišljen je i Vodič za izradu preliminarnog inventara proizvoda sa namenski dodatom mikroplastikom i nanomaterijalima, koji je namenjen stručnoj javnosti, nadležnim organima radi utvrđivanja stanja i prioritizacije mera javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine, kao i privredi radi identifikacije proizvoda koji potencijalno mogu sadržati mikroplastiku ili nanoplastiku.

Kako je na seminaru rekao sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović, privreda nema mnogo vremena da se uskladi sa novim propisom. Pozvao je da se na vreme razmišlja na koji način će se implementirati zabrana mikroplastike i dodao da privrednici uvek mogu da računaju na podršku udruženja, navedeno je na sajtu PKS.

Postoje tri ključna puta za ulazak mikroplastike u ljudsko telo: udisanje, unošenje hranom (ingestiranje) i kontakt sa kožom.

Na osnovu specifičnih istraživanja o uticaju mikroplastike na zdravlje ljudi, pokazalo se da, na primer čestice polistirena u opsegu manjem od 10 mikormetara pri visokim koncentracijama pokazuju hemolitička svojstva, odnosno razaraju eritrocite u krvi, navedeno je u jednoj od prezentacija održanim na seminaru.